Пређи на садржај

Američki starosedeoci

С Википедије, слободне енциклопедије
Američki starosedeoci
Etničke grupe u Americi
prvi red: EskimiČirokiApačiNava
drugi red: MajeKalinaJanomamiMajoruni
treći red: GvaraniKečuаAjmaraAraukanci
Ukupna populacija
oko 69 miliona
Regioni sa značajnom populacijom
 Meksiko25.700.000
 Peru14.400.000
 Bolivija6.800.000
 Gvatemala6.000.000
 Ekvador3.400.000
 SAD3.700.000 - 9.600.000[1]
 Čile2.000.000
 Kanada1.400.000
 Kolumbija1.400.000
 Argentina955.000
 Brazil818.000
 Venecuela524.000
 Honduras520.000
 Nikaragva444.000
Jezici
američki domorodački jezici, engleski, španski, francuski, danski, holandski
Religija
religija Inuita, hrišćanstvo, crkva američkih domorodaca

Američki starosedeoci (engl. Indigenous peoples of the Americas), nazvani i Indijanci (izuzev Eskima i Aleuta),[2] su narodi koji su od praistorije nastanjivali krajeve od arktičke Kanade i Aljaske do Ognjene zemlje (šp. Tierra del Fuego) u Čileu i Argentini, koji se međusobno razlikuju po jezicima, kulturi i fizičkom izgledu.

Većinom su to lovačko-sakupljačka društva. U najrazvijenije narode sa ovog podneblja, koji su uspeli podići visoko razvijene civilizacije, spadaju narodi Olmeka, Tolteka, Maja i Asteka iz Meksika i Inka iz Perua. I danas mnogi od njih žive u rezervatima, posebno u Kanadi, SAD i Brazilu.

Za većinu starosedelačkih naroda Amerika dugo je korišćen zajednički naziv Indijanci, izuzetak su bili Eskimi i Aleuti. Ovo ime su dobili po Indiji jer su doseljenici pogrešno mislili da se radi o obali Indije, a ne o novootkrivenom kontinentu Americi. Kolumbo je, prilikom tzv. „otkrivanja Amerike”, mislio da je stigao u Indiju i zato je ljude sa kojima je dolazio u dodir nazivao Indijancima (šp. indios). Stanovnici SAD-a ih u novije vreme službeno više ne nazivaju Indijancima (engl. Indians) nego američkim domorocima odnosno starosedeocima (engl. Native Americans). Naziv crvenokošci (engl. Redskins ili fr. Peaux-Rouges) je uvredljiv.

Rasprostranjenost američkih starosedelaca u Severnoj i Južnoj Americi

Savremeni Indijanci su većinom zvanično hrišćani, ali se drže i domorodačkih verovanja i običaja. Oko 30.610.387 govori neki od domorodačkih jezika kao materinski, a mnogi su asimilovani te govore samo engleski, španski, portugalski, francuski ili holandski. Najrasprostranjeniji domorodački jezik je kečua (jezik drevnih Inka) koji danas govori oko 10.000.000 ljudi. U SAD-u su pod imenom američki domoroci (engl. Native Americans), a u Kanadi pod imenom prve nacije (engl. First Nations) zajedno pobrojani Indijanci i Eskimi. U podacima o Grenlandu misli se na Eskime. Domorodačko stanovništvo je skoro potpuno izumrlo (od bolesti, ropstva i ubistava) na području današnjih karipskih država (Antigva i Barbuda, Bahami, Barbados, Kuba, Dominikanska Republika, Grenada, Haiti, Jamajka, Portoriko, Sent Kristofor i Nevis, Sent Lucija, Trinidad i Tobago), mali broj (skoro isključivo žena) je preživeo naseljavanje Evropljana i ubrzo zatim je asimilovan, izuzetak je Dominika, gde je domorodačko stanovništvo uspelo da opstane. Sličnu sudbinu su doživeli i domoroci u Urugvaju[3] i u velikim delovima Argentine (Patagonija, Ognjena zemlja).

Nepoznato je koliko je domorodaca živelo na američkom kontinentu u času Kolumbovog dolaska. Procene se kreću od manje od 10.000.000 do više od 100.000.000. Danas na američkom kontinentu živi oko 52.000.000 Indijanaca, oko 125.000.000 mestika i oko 801.000 zambosa.

Narodi SAD i Kanade

[уреди | уреди извор]
Porodice naroda severnoameričkih starosedelaca
Severnoamerički indijanac
Šošonski kamp, oko 1900.
  • Indijanci Velikog basena. U području Velikog slanog basena naseljena su siromašna sakupljačka plemena Šošona koji su u stvari bili 'noga'-Indijanci. Oni su neprekidno bili u pokretu za hranom, bobicama, korenjem, raznim plodovima, sitnom divljači i drugim. Jeli su bukvalno sve.
  • Jugozapadni Indijanci nastanjuju krajeve američkog Jugozapada od Novog Meksika preko Arizone do donjeg toka Kolorada. Ovde nalazimo ratarsko stanovništvo iz grupe Jumanskih naroda, Pima, kao i posebnu grupu seoskih naroda sa pueblo kulturom. U pueblo ili seoske narode ubrajaju se Zuni, Hopi i Tanoanski narodi. Apačka plemena kao i Papago su nomadi.
Kolumbijska autohtona umetnost

Iako među starosedeocima američkog kontinenta postoje ogromne razlike u pogledu jezika, porekla, načina života i pogleda na svet, ipak se mogu pronaći neke crte zajedničke svim plemenima.

  • Na prvom mestu to je verovanje u jedno vrhovno biće, Boga, koje različita plemena nazivaju različitim nazivima: Veliki Duh, Sveti Duh, Manitu, Mistična Sila, Velika Tajna, Vakan Tanka, itd.
  • Takođe je kod svih indijanskih plemena veoma izraženo poštovanje prirode i verovanje u prirodnu mudrost i sudbinsku uslovljenost prirodom, kao i dubinsku povezanost čoveka i prirode.

Po novim otkrićima naučnika sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji i Univerziteta u Kopenhagenu, američki starosedeoci su potomci sibirskih naroda. Oni su uspeli da dokažu da se grupa Sibiraca preselila na Aljasku pre oko 23.000 godina, a zatim se postepeno razišla na oba američka kontinenta. Preci američkih starosedelaca su prešli sada potopljenu Beringiju, koja je nekad predstavljala kopneni most između severoistočne Azije i severozapadne Amerike. Naučnici su ispitali 31 genom. Ispitani genomi pripadaju sadašnjim stanovnicima Amerike, Sibira i Okeanije, a isto tako su ispitali i ostatke 23 osobe koje su preminule pre 200 do 6.000 godina.[24]

  1. ^ „2020: DEC Redistricting Data (PL 94-171)”. United States Census Bureau.  Broj Američkih Indijanaca i Aljaskih Starosedelaca koji su na popisu (isključujući Portoriko) prijavili pripadnost jednoj rasi bio je 3,7 miliona, a dve ili više rasa 5,9 miliona (odnosi se na osobe mešanog porekla). Što je ukupno 9,6 miliona.
  2. ^ Kristofor Kolumbo je bio ubeđen da je stigao u Indiju te je američke starosedeoce pogrešno nazvao Indijancima.
  3. ^ www.cia.gov Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2007), "URUGUAY", objavljeno 22. marta 2016, preuzeto 30. aprila 2016.
  4. ^ Proyecciones de indígenas de México y de las entidades federativas 2000-2010
  5. ^ Перу” - The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2016. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  6. ^ Боливија” - The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  7. ^ Гватемала” - The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2015. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  8. ^ The American Indian and Alaska Native Population: 2010
  9. ^ „Síntesis de Resultados” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 07. 2013. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  10. ^ а б po popisu 2005.
  11. ^ po popisu 2006.
  12. ^ news.bbc.co.uk, "Brazil urged to protect Indians", objavljeno 30. marta 2005, preuzeto 30. aprila 2016.
  13. ^ „Página No Encontrada | Indec:Instituto Nacional De Estadistica Y Censos De La Republica Argentina”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2008. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  14. ^ Country Studies
  15. ^ Хондурас” - The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2020. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  16. ^ Панама” - The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  17. ^ Wayback Machine
  18. ^ www.soitu.es, "Una comunidad indígena salvadoreña pide su reconocimiento constitucional en el país", objavljeno 9. avgusta 2008, preuzeto 30. aprila 2016.
  19. ^ Костарика” - The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  20. ^ Población amerindia Guayanas
  21. ^ [Гренланд” - The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 30. 04. 2016.  „Гренланд” - The World Factbook — Central Intelligence Agency]
  22. ^ „Redatam::CELADE, ECLAC - United Nations”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  23. ^ [„Indigene: Guayana Francesa”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 30. 04. 2016.  Indigene: Guayana Francesa]
  24. ^ Faculty of SCIENCE > Press > News > 2015 > The population history... 21 July 2015 The population history of Native Americans

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]