ПКЦГ предлаже нулту стопу ПДВ-а на дрва, пелет, млијеко…

Привредна комора, као кровна асоцијација привреде која континуирано прати услове за обављање привредне дјелатности, предложила је Влади сет активности и мјера подршке привреди у циљу обезбјеђивања довољних количина енергената и ублажавања негативних финансијских посљедица.

Из ПКЦГ су навели да је криза изазвана пандемијом, додатно продубљена руском агресијом на Украјину, измијенила глобалне економске прилике и изазвала поремећаје на тржишту роба.

“Историјски високе цијене током ове године усложиле су позицију црногорске привреде. Цијене су нагло порасле за све енергенте, репроматеријале и пољопривредно-прехрамбене производе, а неколико пута су пријетиле несташице”, саопштено је из ПКЦГ.

У Комори су рекли да у актуелним околностима, уз реалну препоставку да ће период пред нама карактерисати неизвјесност, није за очекивати да привреда подноси терет постојеће или нове кризе. Стога је улога и подршка Владе у циљу обезбјеђивања услова за одвијање бизниса и очување привредне активности неопходна.

Мјере у циљу обезбјеђивања довољних количина енергената односе се на то да се, у циљу рационалнијег трошења те подстицања штедње, свим привредним субјектима чија потрошња у наредном периоду буде мања у односу на исти период претходне године, одобри додатни попуст од десет одсто на рачуне за електричну енергију.

“Један од стратешких приступа очувања равнотеже у енергетици подразумијева енергетски ефикасно пословање привредних субјеката, кроз адекватне подстицаје. У том смислу, неопходно је спроводити политику награђивања одговорног понашања привредних субјеката, спремних да уштедама потрошње допринесу стабилности система и његовој одрживости на средњи и дуги рок”, сматрају у ПКЦГ.

Из ПКЦГ су рекли да се друга мјера односе на то да, уколико због потенцијалне енергетске кризе, повећање цијене електричне енергије буде неизбјежно, то повећање за привредне субјекте не смије бити процентуално веће од повећања цијене енергије за домаћинства.

“Узимајући у обзир најаве могуће енергетске нестабилности, а посебно све скупљу електричну енергију из увоза, неопходно је примијенити мјере које неће додатно отежати пословање привреде. Било којом мјером која би у неравноправан положај довела привредне субјекте, била би додатно угрожена ионако нарушена ликвидност, посебно имајући у виду да су трошкови електричне енергије значајна ставка у укупним трошковима пословања”, наводи се у саопштењу.

Из ПКЦГ су предложили да се уведе нулта стопа пореза на додату вриједност (ПДВ) на опрему за соларне електране.

“Потребно је убрзати процедуре одобравања изградње соларних електрана, у складу са посљедњим измјенама Закона о планирању простора и изградњи објеката, посебно на површинама које су просторним плановима, било којег реда, препознате као пољопривредно земљиште, шумско земљиште, одлагалишта отпада, као и на локацијама на којима је трајно завршена експлоатација рударских сировина”, рекли су из ПКЦГ.

С обзиром да не постоји могућност добијања статуса повлашћених произвођача, кроз систем такозваних „feed in tarifa“, неопходно је осмислити нови механизам подстицаја изградње производних објеката који користе обновљиве изворе енергије, посебно сунчеву енергију.

“У том смислу, а узимајући у обзир значај реализованих пројеката одрживих извора енергије, за стабилност рада енергетског система, посебно у актуелном тренутку, неопходно је створити претпоставке за покретање новог инвестиционог циклуса у сектор производње електричне енергије, и то на свим површинама које су генералним или детаљним планским документом подобне за овај вид привредне активности”, објаснили су из ПКЦГ.

Из Коморе су предложили као једну од мјера да се уведе нулта стопа ПДВ-а на куповину огријевног дрвета и пелета.

“Имајућу у виду потенцијални недостатак (довољних количина) електричне енергије, а посебно ризик од скока цијена исте, за наступајући зимски период неопходно је обезбиједити супституцију једних енергената другим”, рекли су из ПКЦГ.

Стога су, како су навели, предложили увођење нулте стопе ПДВ-а на огријевно дрво и пелет што ће довести до кориговања цијена ових производа наниже.

Такође, адекватне количине огрјевног дрвета и пелета, по приступачним цијенама, смањиће потребу за потрошњом електричне енергије и успоставиће се балансирана потрошња у овој области.

ПКЦГ је предложила и мјере у циљу ублажавања негативних финансијских посљедица.

“У циљу обезбјеђења набавке довољних количина брашна (залиха) те осигурања континуиране производње хљеба потребно је обезбиједити бескаматне кредите за индустријске пекаре или омогућити да за постојеће кредите држава преузме обавезу плаћања камата”, наводи се у саопштењу.

Због губитака у овој бранши, насталих ограничавањем цијена основне врсте хљеба, индустријске пекаре нијесу у могућности да обезбиједе веће количине брашна неопходне за сигурну снабдјевеност тржишта овом основном животном намирницом. Стога је потребно обезбиједити несметано и континуирано снабдијевање неопходним количинама пшенице, брашна и осталих сировина за рад пекарске индустрије, уз изналажење модела олакшица код саме набавке и плаћања.

Из ПКЦГ су предложили да се повећа износ субвенција за откуп млијека.

“Неочекиване најаве забране извоза односно увоза млијека од појединих произвођача, оправдано намећу потребу да се рјешавању овог питања приступи кроз ослањање на домаће ресурсе”, рекли су из Коморе.

У том правцу, потребно је важеће субвенције за јачање откупне мреже млијека повећати са два на четири цента, односно шест центи за откуп млијека на удаљености до 75 километара, односно преко 100 километара. Тиме би се постигло ширење откупне мреже, повећање откупа млијека и, у крајњем, омогућило повећање производње млијека.

ПКЦГ је предложила увођење нулте стопе ПДВ-а на млијеко и јогурт.

“Без адекватне подршке црногорским произвођачима, појавиће се дисбаланс у производњи појединих врста млијечних производа и, нажалост, повећати ионако висока увозна зависност. Стога је потребно увести нулту стопе ПДВ-а на млијеко и јогурт, што ће омогућити да прерађивачи млијека за тај износ повећају откупну цијену и директно утичу на повећање откупа млијека од фармера”, оцијењено је из ПКЦГ.

У ПКЦГ сматрају да је потребно снизити стопу ПДВ-а на месне прерађевине, рибу, воће и поврће на седам одсто.

“Због недовољног сточног фонда, месна индустрија производњу заснива углавном на увозу свјежег меса. Наиме, прописана стопа ПДВ-а за свјеже месо је седам одсто, а за месне прерађевине 21 одсто. Стога је потребно увести нижу стопу ПДВ-а од седам одсто и на месне прерађевине, јер ће се тиме подстаћи производња и јачати конкуретност домаћих производа”, казали су из Коморе.

На свјежу рибу као једну од основних животних намирница требало би примијенити снижену стопу ПДВ-а од седам одсто, што би у значајној мјери омогућило смањење цијена рибе, те већу заступљеност ове намирнице у исхрани становништва.

“Највећи неискоришћени пољопривредни потенцијали, за који постоје компаративне предности, имамо у производњи воћа и поврћа. Увођењем ниже стопе ПДВ-а на ове категорије производа креирали би повољније услове и веће интересовање за улагање у овај сектор”, додаје се у саопштењу.

Потребно је, како сматрају у ПКЦГ, обезбиједити додатно субвенционисање набавке сточне хране.

“У Европској унији (ЕУ) и Сједињеним Америчким Државама (САД) очекује се пад приноса кукуруза проузрокован сушом, што је већ у августу утицало на повећање цијена кукуруза за 1,5 одсто у односу на претходни мјесец. Раст цијена кукуруза имаће директан утицај на цијене сточне хране. Стога је у случају већих поремећаја на тржишту потребно обезбиједити додатна средства за субвенционисање набавке сточне хране, како би се задржао сточни фонд који има изражену тенденцију пада посљедњих неколико година”, наводи се у саопштењу.

У Комори су предложили дефинисање модела за утврђивање разлике у цијени грађевинских радова односно урадити такозвану клизну скалу.

“Поремећаји на тржишту узроковали су поскупљење готово свих грађевинских материјала, горива, мазива и других ресурса у ланцу извођења грађевинских радова и услуга и то до мјере да се више не могу ни контролисати нити предвиђети, што значајно угрожава пословање грађевинских компанија”, прецизирали су из ПКЦГ.

Узимајући у обзир и чињеницу да је Влада 1. јула усвојила информацију Министарства финансија која се тиче проблема реализације уговора о јавним набавкама, због раста цијена у сектору грађевинарства и усвојила закључак да је потребно донијети клизну скалу, која је важан инструмент за ублажавање тешке ситуације у сектору грађевинарства, неопходна је што хитнија реакција и операционализација у складу са предметним закључком.

Комора је предложила да је привредним субјектима чији је пад прихода, изазван кризом због руске агресије на Украјину, већи од 50 одсто у односу на упоредни период претходне године, потребно обезбиједити подршку у виду субвенционисања каматне стопе на кредите од 0,5 одсто, наредних 12 мјесеци, и продужење рока отплате кредита за три до пет година.

“Актуелна економска ситуација, изазвана пандемијом цовид-19 и руском агресијом на Украјину, те другим факторима, значајно је отежала пословање привредних субјеката. На крају августа ове у поређењу са истим периодом 2019. године, број блокираних правних лица и предузетника већи је 11 одсто, док је износ дуга већи чак 47,1 одсто, што додатно потврђује проблем ликвидности са којима се привреда суочава”, наводи се у саопштењу.

Због тога, неопходна је адекватна реакција у домену кредитне политике, која би омогућила, донекле, лакше пословање привредним субјектима у Црној Гори.

Прочитајте још:

Предсједнику Црне Горе је извјесно неко дао погрешан правни савјет

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: