19. 3.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

19. март/ожујак (19. 3.) је 78. дан године по грегоријанском календару (79. у пријеступној години). До краја године има још 287 дана.

Догађаји

• 1279. — Монголском побједом у битки код Јамена завршена Сонг династија у царској Кини.
• 1563. — Миром у Амбоазу завршен први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести. Хугенотски ратови раздирали су Француску више од 30 година.
• 1628. — Енглези у данашњим Америци основали колонију Масачусетс.
• 1687. — Потрага за ушћем ријеке Миссиссиппи под водством француског истраживача Роберта Цавелиера де Ла Саллеа завршила побуном и његовим убиством у Тексасу.
• 1796. — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури.
• 1812. — Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама.
• 1861. — Британци су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва.
• 1915. — Планета Плутон по први пут фотографирана, 15 година прије него што ју је коначно открио Цлyде Томбаугх на Лоwелл опсерваторију.
• 1920. — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва.
• 1932. — Службено отворен Сyднеy Харбоур Бридге, главни симбол Сyднеyја, Аустралија.
• 1945. — Велика Британија признала владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом.
• 1970. — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.
• 1978. — Израелска војска је окупирала већи део југа Либана.
• 1982. — Аргентинском окупацијом Јужне Георгије започео Фалкландски рат.
• 1991. — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова.
• 1994. — Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета "Црвених Кмера".
• 1994. — У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи.
• 1996. — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ.
• 1996. — У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи.
• 1999. —.
  • Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона "Боинг 747" изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи.
  • У експлозији бомбе коју су чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи.
  • Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је "праг прекорачен" и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово.
• 2001. — Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице.
• 2002. — Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта.
• 2006. — Александар Лукашенко поновно победио на председничким изборима у Белорусији.

Рођења

• 1629. — Алексеј I., руски цар.
• 1813. — Давид Ливингстоне, британски истраживач.
• 1818. — Петар Прерадовић, хрватски књижевник († 1872.).
• 1844. — Минна Цантх, финска књижевница.
• 1848. — Wyатт Еарп, амерички херој wестерна († 1929.).
• 1871. — Мариа вон Ветсера, аустријска племкиња.
• 1873. — Маx Регер, њемачки композитор.
• 1899. — Јан Хендрик де Боер, физичар и кемичар.
• 1900. — Фрéдéриц Јолиот-Цурие, француски физичар.
• 1905. — Алберт Спеер, њемачки архитект и нацистички министар наоружања.
• 1906. — Адолф Еицхманн, високи официр и ратни злочинац нацистичке њемачке организације СС. Био је вођа Организације за протјеривање и депортацију Жидова за вријеме владавине НСДАП у Њемачкој. Сматра се одговорним за смрт око 6 милиона Жидова. Осуђен је на смрт 1962. године у процесу на Окружном суду у Јерузалему и објешен у затвору Рамла у Израелу († 1962.).
• 1909. — Лоуис Хаywард, британски глумац.
• 1909. — Јосип Андреис, хрватски музиколошки стручњак († 1982.).
• 1912. — Адолф Галанд, командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату († 1996.).
• 1917. — Дину Липатти, румуњски пијанист и композитор.
• 1924. — Абдулах Гегић, српски, југословенски, босанскохерцеговачки и турски ногометни тренер († 2008.).
• 1936. — Урсула Андресс, швицарска глумица и Бонд-Гирл.
• 1937. — Егон Кренз, њемачки ДДР-политичар.
• 1947. — Гленн Цлосе, америчка глумица.
• 1952. — Харвеy Wеинстеин, амерички филмски продуцент.
• 1955. — Бруце Wиллис, амерички глумац.
• 1966. — Олаф Марсцхалл, умировљени њемачки ногометаш.
• 1967. — Верица Обрадовић, медицинска сестра.
• 1976. — Алессандро Неста, италијански ногометаш и тренер.
• 1976. — Петар Грашо, хрватски пјевач, текстописац, композитор и кантаутор.
• 1976. — Нино Буле, хрватски ногометаш.
• 1977. — Роберт Линдстедт, шведски тенисач.
• 1979. — Иван Љубичић, хрватски тенисач (--).
• 1979. — Јон Белаустегуи, шпањолски рукометаш.
• 1980. — Сребренко Посавец, хрватски ногометаш.
• 1987. — Милош Теодосић, српски кошаркаш.
• 1988. — Маxим Микхаyлов, руски одбојкаш.

.

Смрти

• 1406. — Ибн Халдун, арапски историчар и друштвени теоретичар (*1332.).
• 1930. — Артур Џејмс Балфур, енглески државник (* 1848.).
• 1950. — Едгар Рајс Бароуз, амерички писац (* 1875.).
• 1976. — Иво Тијардовић, хрватски складатељ, литерат и сликар (* 1895.).
• 1977. — Маријен Нгуаби, председник Конга..
• 1987. — Луј де Брољ, француски физичар.
• 1997. — Вилем де Кунинг, амерички сликар холандског порекла.
• 2017. — Иван Грубишић, хрватски католички свећеник, социолог, коментатор и политичар (* 1936.).

Благдани/Празници

• Шпанија, Португал и Белгија: Дан очева.
• Српска православна црква слави:.
  • Четрдесетдва мученика из Амореје.
  • Блаженог Јова.
  • Свете мученике Конона отца и сина.

---

Повезано: Годишњи календар - Дневни календар