1988

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија: 1950-е  1960-е  1970-е  – 1980-е –  1990-е  2000-е  2010-е
Године: 1985 1986 1987 – 1988 – 1989 1990 1991
1988. по календарима
Грегоријански 1988. (MCMLXXXVIII)
Аб урбе цондита 2741.
Исламски 1408–1409.
Ирански 1366–1367.
Хебрејски 5748–5749.
Бизантски 7496–7497.
Коптски 1704–1705.
Хинду календари
• Викрам Самват 2043–2044.
• Схака Самват 1910–1911.
• Кали Yуга 5089–5090.
Кинески
• Континуално 4624–4625.
• 60 година Yанг Земља Змај
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11988.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1988 (MCMLXXXVIII) била је пријеступна година која почиње у петак (линк показује календар).

1988:
<1> • <2> • <3> • <4> • <5> • <6>
<7> • <8> • <9> • <10> • <11> • <12>
Рођења • Смрти

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 1. - СФРЈ је нестална чланица Савета безбедности Уједињених нација 1988-89.
  • 2. 1. - Потписан Споразум о слободној трговини између Канаде и САД, на снази од следеће године (Мексико се придружује 1994, → НАФТА)
  • 4. 1. - Дио конструкције моста на Пољичкој улици у Сплиту се одвојио од потпорних ступова и срушио неколико центиметара испред аутобуса који је стајао на станици усмртивши троје пролазника.[1]
  • 3. 1. - Слободан Милошевић лакше повређен у саобраћајној незгоди код Шимановаца.
  • 6. 1. - Срећко Бадурина посвећен у Риму за шибенског бискупа (до 1996).
  • 7. 1. - Председништво СР Србије покренуло иницијативу за промену устава Србије.
  • 7 - 8. 1. - Афганско-совјетски рат - Битка за брдо 3234, совјетски падобранци се одбранили од многобројнијих муџахедина у провинцији Пактија.
  • 8. 1. - Завршена и трећа јединица нуклеарке Пало Верде у Аризони - са 32.340 ГWх нето производње (2017), највећа електрана у САД.
  • 9. 1. - Јак земљотрес код Тиране, осетио се у деловима Југославије.
  • 10. 1. - Окончана је операција Магистрал, Опкољени Хост је деблокиран али када се војска повукла крајем месеца, муџахедини су наставили опсаду.
  • 11. 1. - Прва Интифада: штрајк палестинских трговаца у градовима, барикаде у селима, значајна израелска репресија.
  • 13. 1. - Умро председник Републике Кине/Тајвана Цхианг Цхинг-куо, наслеђује потпредседник Лее Тенг-хуи (до 2000).
  • јануар - Након 16 месеци лутања, теретни брод Кхиан Сеа изручио 4.000 тона токсичног отпада на Хаити.
  • јануар - У СССР се фељтонски објављује роман "Доктор Живаго".
  • јануар - Радио Слободна Европа фељтонизира књигу "Црвени хоризонти" пребега из Сецуритатее ген. Иона Михаиа Пацепе: румунске улице су наводно пусте током емисија, а директор програма Влад Георгесцу умире од рака касније током године, наводно озрачен од тајне службе[2].
  • 16. 1. - Прва сланинијада у Качареву.
  • 16. 1. - У Бугарској основано Независно друштво за заштиту права човека.
  • 16. 1. - Царапинтадас: нова побуна потпуковника Алда Рица који се противи суђењима за Прљави рат у Аргентини (још једна слична у децембру).
  • 17. 1. - Поновљени избори на Хаитију, Леслие Манигат изабран уз одзив мањи од 10%.
  • 27. 1. - Аустралија увела прве пластичне новчанице поводом 200-годишњице насељавања.
  • 29. 1. - СФРЈ и Италија потписале меморандум о разумевању, трогодишњи програм сарадње и развоја по коме ће Италија дати 417 милиона долара помоћи и кредита[3].
  • 30 - 31. 1. - Матеја Свет победила у велеслалому и слалому на Крањској гори.
  • 31. 1. - Недељник "Шпигел" објављује текст телеграма који би довео у везу аустријског председника Курта Wалдхеима са ратним злочинима у Југославији, али комисија историчара која се бави његовим случајем не може наћи оригинал телеграма.
  • 31. 1. - У Југославији забележен 21 случај АИДС[4], у априлу се помиње 34, у септембру 40.

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
  • 4. 2. - Николај Бухарин рехабилитован, касније током године посмртно враћен у Академију наука и партију, током године рехабилитовани још неки стари бољшевици.
  • 5. 2. - Суд на Флориди оптужио војног диктатора Панаме Мануела Нориегу за трговину дрогом, САД следећег месеца уводе санкције (→ Инвазија САД на Панаму 1989/90).
  • 9. 2. - Велике поплаве и клизишта у држави Рио де Јанеиро, 300 мртвих.
  • 10. 2. - Југословенска комисија историчара и експерата изјављује да је телеграм који повезује Валдхајма са ратним злочинима фалсификат[5][6].
  • 12. 2. - Инцидент у Црном мору: совјетска фрегата Беззаветни намерно ударила у америчку крстарицу УСС Yорктоwн који је тврдила право невиног пролаза кроз совјетске воде.
  • 12. 2. и 19. 2. - Бројеви 8 и 9 "Младине": уводник "Мамула Го Хоме" критикује продају оружја гладној Етиопији, а следећи број извештава о наводној употреби регрута за градњу виле Бранка Мамуле, савезног секретара народне одбране, у Опатији.
  • 13 - 28. 2. - Зимска олимпијада у Калгарију, медаље за Југославију: Матеја Свет сребрна (алпско скијање), Мушки тим у скијашким скоковима - сребрна, Матјаж Дебелак бронзана (појединачно скијашки скокови).
  • 14. 2. - Пожар у Библиотеци Академије наука СССР у Лењинграду, уништено између 300 и 400 хиљада књига од 12 милиона; 3,5 милиона јединица је наквашено али је већином спашено.
  • фебруар-април - Ирачко-ирански рат: пети и најјачи "Рат градова", Ирачани испаљују ракете на 37 иранских градова, а Иранци узвраћају.
  • 17. 2. - Експлозија ауто-бомбе испред банке у Осхакатију на северу Намибије, 27 мртвих, Јужна Африка и СWАПО се међусобно оптужују.
  • 19. 2. - Египат тражи од Југославије изручење Халида Абдела Насера, сина покојног председника, под оптужбом да је финансирао групу која је нападала америчко и израелско дипломатско особље.
Рат за Нагорно-Карабах (1994)

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 3. 3. - Румунско Национално веће покреће програм Систематизације који подразумева да се до 2000. поруши половина од 14.000 села; хиљаде етничких Мађара беже у Мађарску[7][8].
  • 3. 3. - Спајањем Либералне и Социјалдемократске партије у Британији настају Либерални демократи (назив од октобра 1989), следећег јула лидер постаје Паддy Асхдоwн (до 1999).
  • 6. 3. - Операција Флавиус: САС-овци убили тројицу припадника ИРА-е на Гибралтару - требало је да их ухапсе јер су припремали бомбу.
  • 8. 3. - Породица Овечкин, мајка и 11-оро деце, отела авион како би побегли из СССР - у нападу специјалаца погинула четири таоца, петоро Овечкиних извршило самоубиство.
  • 13. 3. - Јапанска острва Хонсху и Хоккаидō повезана тунелом Сеикан, дужине 53,85 км, од чега 23,3 испод мора.
  • 13. 3. - Чланак Нине Андрејеве "Не могу се одрећи принципа" у "Совјетској Росији": критика Горбачова и перестројке - откривени конзервативни отпори променама, страх либерала до одговора у "Правди" 5. априла.
  • 14. 3. - Михаил Горбачов стигао у петодневну посету Југославији (Београд, Љубљана, Дубровник), потписан документ о поштовању "једнаких права и једнаке сигурности" свих држава (немешање у унутрашње ствари других држава), позива на уједињену Европу с мање наоружања.
  • март - Ирачко-ирански рат: иранско-курдске офанзиве према Сулејманији и брани Дарбандикхан.
  • 16. 3. - Хапад отровним гасом на Халабџу, Садамов геноцидни напад на домаће Курде у граду коју су недавно заузели Иранци.
  • 16. 3. - Афера Иран-Цонтра: оптужени су потпуковник Оливер Нортх и контраадмирал Јохн Поиндеxтер.
  • 16. 3. - Напад на гробљу Миллтоwн у Белфасту: милитантни униониста напао пиштољем и бомбама окупљене на сахрани тројице припадника ИРА, убијено троје, шездесет рањених.
  • 17. 3. - Операција Голден Пхеасант: америчко појачање хондураској војсци, након што су никарагванске трупе ушле у Хондурас против контрашких позиција.
  • 19. 3. - "Убиство каплара" у Белфасту: двојица британских каплара убијена након што су се увезли у погребну поворку убијених три дана раније.
МцДоналд'с на Славији (2013)

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
Новчаница од 50.000 динара ("пет милиона" старих)
  • 1. 5. - Датум издања новчанице од 50.000 динара (зелена, лик девојке и Дубровник).
  • 1. 5. - Председник Председништва Лазар Мојсов отворио Стару Будву, која се обнављала од потреса 1979.
  • 1. 5. - ИнтерЦитy-Еxпресс постигао брзински рекорд на специјалној деоници између Фулде и Wüрзбурга, 406,9 км/х.
  • 4. 5. - Катастрофа ПЕПЦОН - огромна експлозија у фабрици ракетног горива у Хендерсон, Невада.
  • 7. 5. (или 8. 5.?) - Одржан први Београдски маратон - победници Рифат Зилкић и Радисавка Рачић (23 км).
  • 8. 5. - Основан Демократски савез, прва опозициона партија у СССР.
  • 10. 5. - Афера Агрокомерц: прочитана оптужница против Фикрета Абдића , Хакије Поздерца и још 23[12] - менице без покрића у вредности од милијарду долара, помиње се могућност смртне казне.
  • 10. 5. - Штрајкује 3.000 радника приштинске грађевинске фирме "Рамиз Садику", траже се мартовска и априлска плата и повишица од 100%.
  • 10. 5. - Заплењен цео тираж "Младине" због чланка "Ноћ дугих ножева", који је најављивао хапшења у Словенији.
  • 11. 5. - ФК Борац Бања Лука освојио Куп Маршала Тита (једини друголигаш који је то успео).
  • 13. 5. - Вијетнамски политбиро усвојио резолуцију бр. 13 о иностраној политици: проширити односе, окончати ембаргое, привући стране инвестиције. У току је повлачење вијетнамских трупа из Кампућије.
  • 14. 5. - Савезна скупштина подржала Савезно извршно вијеће Бранка Микулића, што отвара пут за споразум са ММФ[13]. Микулић одбацује позиве за оставку из Словеније и Хрватске због лоше економске ситуације.
  • 15. 5. - Раиф Диздаревић долази на чело Председништва СФР Југославије након Лазара Мојсова.
  • 15. 5. - Почиње повлачење Совјета из Афганистана.
  • 16. 5. - Реконструкција Савезног извршног већа, ген. Вељко Кадијевић постаје савезни секретар за народну одбрану након адм. Бранка Мамуле (до 1992).
    • СИВ уводи ограничење увећања плата, у складу са споразумом са ММФ (станд-бy кредит од 430 мил. долара); претходног дана Скупштина донела и закон којим се смањује јавна потрошња. Ово изазива нове штрајкове, нпр. марш рудара из Тузле до Савезне скупштине крајем месеца[14].
Пропагандна маркица за Перестројку
  • мај - Перестројка: ступа на снагу Закон о кооперативама, по први пут од Нове економске политике 1920-тих дозвољено приватно власништво у предузећима.
  • мај - Гилгитски масакр: угушена побуна шиита на северу Пакистана, у чему је учествовала и оружана група на челу са Осамом бин Ладеном.
  • свибањ - У Загребу отворена Војна болница, каснија Клиничка болница Дубрава.
  • 22. 5. - Јáнос Кáдáр се повукао са чела Мађарске радничке социјалистичке партије, следи Кáролy Грóсз (до 1989). Мађарска је у економским проблемима, ове године је олакшано путовање на запад.
  • 24. 5. - Сецтион 28: у Великој Британији забрањена промоција хомосексуалности - повучено 2000. у Шкотској и 2003. у Енглеској и Велсу.
  • 25. 5. - У Београду одржан последњи Слет младости (последња штафета ношена претходне године).
  • 25. 5. - Скупштина СР Србије донела Закон о забрани пушења у јавним и радним просторијама.
  • 26. 5. - Председништво СФРЈ демантује писање "Младине" да је војска планирала пуч и хапшење неких интелектуалаца у СР Словенији прошлог марта.
  • 27. 5. - Сомалиландски рат за независност: герила покреће Харгеиса-Бураоску офанзиву - Бурао пада данас а Харгеиса до 1. јуна. Владине трупе врше масовну пљачку и убијање, оба града су разорена у артиљеријском и авионском бомбардовању владе.
  • 28. 5. - СИВ најављује остатак пакета мера: контрола плата, уклањање контроле са неких увозних артикала и већине цена (што изазива незадовољство радника) - ово је услов да ММФ репрограмира дугове и дâ нове кредите. Динар девалвиран 23,9%[15].
  • 29 - 31. 5. - Конференција СКЈ: критика руководства јер економска криза подрива ауторитет партије (задуженост 21 млрд. долара, инфлација 170%, незапосленост 15%, животни стандард пао 40% од 1980). ЦК СКЈ добио овлашћење да сазове ванредни конгрес и замени руководство ако се економске реформе не спроведу брзо[16].
  • 29. 5. - 3. 6. - Московски самит: Горбачов и Реган финализују Уговор о нуклеарним снагама прелазног домета (ИНФ); Реган се 31. 5. обраћа студентима.
Јанез Јанша (2011)
  • 31. 5. - Јанез Јанша, члан председништва Социјалистичке омладине у Словенији и сарадник "Младине", притворен у Љубљани под оптужбом "одавања војне тајне", као и заставник Иван Борштнер. Новинар Давид Тасић ухапшен 4. јуна, сви су предати војном суду.

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 6. - СИВ поднео Скупштини пакет "радикалних" протржишних мера (слободне цене, профитни мотив, акције, ликвидирање предузећа у стечају).
  • 3. 6. - Штрајк у памучној индустрији "Ђуро Салај" у Мостару против владиног декрета о ограничењу плата.
  • 4. 6. - Арзамаска железничка катастрофа: експлодирала три вагона са 120 тона експлозивних материја, 91 погинули.
  • 6. 6. - Председништво СК Словеније тражи од војног суда да оправда оптужбе против ухапшене тројице.
  • 10. 6. - "Певајућа револуција", масовне певачке демонстрације у Естонској ССР.
  • 11. 6. - На Wемблеyју одржан велики концерт поводом предстојећег 70. рођендана Нелсона Манделе.
  • 11. 6. - Операција Моунт Хопе III: Американци покупили у Чаду хеликоптер совјетске израде Мил Ми-24, заостао из конфликта са Либијом.
  • 12. 6. - Завршено Првенство Југославије у фудбалу: Црвена Звезда поен испред Партизана, у Куп УЕФА иду још Вележ и Динамо (Зг).
  • 12. 6. - Парламентарни избори у Француској 1988 на којима побједу односи лијеви блок на челу са социјалистима и преузима владу од деснице, окончавши тако кохабитацију предсједника Миттеранда и премијера Цхираца.
  • 12. 6. - Врхунац прославе 1000-годишњице крштења Русије (→ Крштење Русије).
  • 13 - 16. 6. - Очајнички ирански контранапад - почетни продори одбијени.
  • 14. 6. - Почиње мали пожар у Yеллоwстоне-у који ће до јесени сагорети 3.000 кв.км (36%) парка.
  • јун - У интервјуу НИН-у Милошевић позива на слогу свих националних снага, "Србија мора да се... конституише као држава, односно као република, без обзира на специфичности, на начин на који су то друге републике у Југославији".
  • јун - Самит Арапске лиге у Алжиру, одлучено да се финансијски помаже Прва интифада.
  • 16. 6. - Демонстрације у Будимпешти поводом 30-годишњице погубљења Имре Нагyа, полиција претукла стотинак људи и ухапсила 19.
  • 17. 6. - Демонстрације радника "Змаја" пред зградом Скупштине СФРЈ. Тај првобитно социјални протест, као и многи масовни протести који су уследили, представљао је увод у "догађање народа".
  • 18. 6. - Операција Четрдесет звезда: ирачке снаге и Народни муџахедини Ирана заузели Мехран.
  • 20. 6. - Фестивал Илиџа - најуспешнији дебитант Светлана Величковић, са песмом "Ја сам цветак зановетак".
  • 20. 6. - Војни удар на Хаитију: одговор команданта војске и бившег шефа државе Хенрија Нампхyја на покушај председника Манигата да га смени.
  • 21. 6. - У Љубљани велики митинг подршке ухапшеној тројици (Јанша, Борштнер, Тасић, као и Заврл - оптужница подигнута 30. јуна). Истог дана почиње штрајк радника мариборског ТАМ-а[17], траже 50% повишице, у једном тренутку су блокирали међународну пругу. ЈНА тврди да се увећало непријатељство према њеном особљу у Словенији[18].
  • 22. 6. - Приказан филм Wхо Фрамед Рогер Раббит.
  • 25. 6. - Окончан УЕФА Еуро 1988 у Западној Немачкој: СССР - Холандија 0:2.
  • 26. 6. - Аирбус А320-111 пао на аеромитингу у Хабсхеиму.
  • 27. 6. - Судар возова на париској Гаре де Лyон, 56 мртвих.
  • 28. 6. - Хановерски самит Европског савета поново покреће дебату о Економској и монетарној унији, од Делоровог комитета гувернера централних банака затражено да предложе нови распоред корака.
  • 30. 6. - Стипе Шувар нови предсједник Предсједништва ЦК СКЈ након Бошка Крунића (протукандидат био Ивица Рачан).

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 7. - Завршена XIX конференција КПСС: окончава се монопол партије у економским и другим неполитичким питањима, најесен измене устава и изборног система, биће основан Конгрес народних депутата.
  • 1. 7. - Уведен немачки индекс акција ДАX.
Иран Аир лет 655
  • 3. 7. - Иран Аир лет 655: америчка крстарица УСС Винценнес оборила ирански путнички авион, након што је погрешно идентификован као ловац - погинуло 290 људи.
  • 3. 7. - Завршен други мост преко Босфора, Фатих Султан Мехмет, распона 1.090 метара.
  • 4. 7. - Издат је дебитантски албум Кyлие Миногуе, Кyлие (годину дана након дебитантског сингла Лоцомотион).
  • 6. 7. - Радници из Борова пред Савезном скупштином, део упао у зграду, траже дупло веће плате. Радници вараждинског "Вартилена" у Загребу.
  • 6. 7. - Експлозија гасне платформе Пипер Алпха у Северном мору, погинуло 165 радника и двојица на спасилачком броду.
  • 7. 7. - Састанак Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ) у Прагу истиче циљ стварања интегрисаног тржишта, уз више пажње према капиталистичким законима понуде и потражње - Румунија против.
  • 9. 7. - У Новом Саду одржан први митинг у знак подршке српском државном руководству: дошло је око 1000 Срба са Космета којима се придружује више десетина хиљада Новосађана. У току наредна три месеца у свим већим местима Србије се под покровитељством Социјалистичког савеза организују митинзи подршке Србима и Црногорцима са Косова, као и председнику ЦК СК Србије Слободану Милошевићу). Ова догађања названа су "митинзи истине" или "митинзи солидарности".
  • 9. 7. - У "Политици" први пут објављена рубрика "Одјеци и реаговања"[19].
  • 11. 7. - Михаил Горбачов стигао у шестодневну посету Пољској.
  • 11. 7. - Палестински милитанти напали грчки крузер Цитy оф Порос, убијено девет туриста, раније током дана на доку у Пиреју експлодирала ауто-бомба с двојицом путника, можда намењена броду.
  • 12. 7. - Приказан први филм Дие Хард.
  • јул - Дејан Савићевић и Дарко Панчев потписали за "Звезду".
  • јул - Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања изнео Предлог за критичко преиспитивање историјске улоге Јосипа Броза Тита.
  • 18. 7. - Почело суђење Четворици пред војним судом у Љубљани, пред зградом су протести. Два дана касније, део делегата словеначке скупштине стоји минут тишине, протестујући због суђења тројици новинара.
  • 19. 7. - Почетак масовних погубљења политичких затвореника у Ирану, углавном Народних муџахедина али и осталих левичара - наредних месеци убијено најмање 4.400 људи. Између осталих, стављено на терет заменику техеранског тужитеља Ебрахиму Раисију (изабран за председника 2021).
  • 20. 7. - Мицхаел Дукакис именован за кандидата Демократа на председничким изборима (јаки кандидати су били и Јессе Јацксон и Ал Горе).
  • 20. 7. - Резолуција 598 позива на примирје између Ирака и Ирана - Иран је прихвата.
  • 23 - 30. 7. - 35. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Живот са стрицем"[20].
  • 25. 7. - Скупштина Србије усвојила Нацрт амандмана на Устав СР Србије. Исте вечери, ЦК СК Србије оштро осудио "аутономашко понашање војвођанских комуниста" и позвао народ да масовно изађе на улице и дâ подршку "угроженим Србима са Косова".
  • 26. - 30. 7. - Операција Мерсад ("Заседа") је последња велика операција Ирачко-иранског рата, успешан ирански контранапад на Народне муџахедине.
  • 27. 7. - Четворица осуђена на затворске казне у Љубљани (на слободи до правоснажности), 10.000 окупљених пред зградом суда.[21] Врховни војни суд потврдио у октобру.
  • 28. 7. - Мошти кнеза Лазара кренуле из Нове Раванице код Врдника у његову задужбину Раваницу код Ћуприје, (стижу 9. септембра 1989).
  • 30. 7. - ЦК СКЈ прети оштријим мерама на Косову, позива на заустављање исељавања Срба и Црногораца са Косова, неки траже смену Бошка Крунића и др.
  • 31. 7. - Јордан се одриче претензија на Западну обалу.

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • Крајем лета у Југославији уведен "народни хлеб/крух".
  • септембар?[22] - Афера Неум добија публицитет: партијски функционери СР БиХ су добијали повољне кредите за подизање викендица у Неуму.
  • 3. 9. - Велики митинг у Смедереву, тражи се уједињена Србија.
  • 7. 9. - СКЈ тражи од Милошевића да забрани митинге, што он одбија[23].
  • 11. 9. - Масакр у Ст. Јеан Босцо на Хаитију: напад на парохију Јеан-Бертранд Аристида, гине најмање 13 људи, црква изгорела а учесници следећег дана прете новим нападима.
  • 12 - 14. 9. - Ураган Гилберт разара Јамајку и мексички Јукатан.
  • 13. 9. - На Косово послато још 270 милиционера због великих тензија (прошлог октобра послато 300); српска деца из Прекала бојкотовала школу јер их Албанци малтретирају[23].
  • 14. 9. - Председник Савезног одбора СУБНОР-а Југославије ген. Петар Матић Дуле дао оставку након што је у медијима критикован као сепаратиста; оставку поднео и секретар ген. Душан Пекић који је био с њим у спору[24].
  • 15. 9. - Митинг радника у београдској Раковици.
  • 16. 9. - Откривен споменик браниоцима Београда у Првом светском рату.
  • 17. 9. - 2. 10. - Одржане XXIV. Олимпијске игре у Сеулу. Последње учешче СФР Југославије на летњим играма, освојено 12 медаља: 3 златне (Јасна Шекарић и Горан Максимовић у стрељаштву и ватерполисти), 4 сребрне и 5 бронзаних.
  • 18. 9. - Митинзи солидарности на Цетињу и Никшићу (где је извикивано "Хоћемо Русе" или можда "Хоћемо гусле").
  • 18. 9. - Још један војни удар на Хаитију, доведен ген. Проспер Аврил (до 1990).
  • 20. 9. - Говор Маргарет Тхатцхер у Бруггу против европске економске и политичке уније, противи се тоталном укидању контроле на границама.
  • 22. 9. - Велики митинг у Краљеву - против "социјалистичке буржоазије", за солидарност са Србима на Косову.
  • 22. 9. - Истекао мандат предсједника Либанона Амина Гемаyела, насљедник не може бити изабран до новембра 1989; Селим Хосс и Мицхел Аоун имају супарничке администрације.
  • 23. 9. - Око 10.000 српских и црногорских средњошколаца бојкотује наставу и протестује у Приштини. "Ослобођење" јавља да су четворица војника Албанаца осуђени за планирање убиства стражара и крађу оружја из складишта[25].
  • 23. 9. - Код Стратзинга у Аустрији пронађена Венера из Галгенберга стара 30.000 година.
  • 24. 9. - Богољуб Карић, приватни предузетник из Пећи, одликован Орденом рада са сребрним венцем.
  • 24. 9. - Бен Јохнсон поставља светски рекорд на 100 метара са 9,79 секунди, али три дана касније је дисквалификован због допинга.
  • 24 - 26. 9. - Велики протести око састанка Светске банке и ММФ-а у Западном Берлину.
  • 26. 9. - Франц Шетинц и Бошко Крунић, чланови политбироа СКЈ, дали оставку; Шетинц напада српски национализам и "безумље које нас... гура у катастрофу...".
  • 28. 9. - На Косову ухапшено 42-оје осумњичених сепаратиста који су делили летке у којима се позивало на побуну.
  • 29. 9. - НАСА наставља са летовима Спаце Схуттле-а, прекинутим 1986. због трагедије "Челенџера".
  • 30. 9. - Др. Јосип Соколић извео прву трансплантацију срца у Загребу.

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
  • 1. 10. - Андреј Громико се повлачи с положаја председника Президијума Врховног совјета СССР, наставља Михаил Горбачов (положај укинут следеће године). Владимир Крјучков нови шеф КГБ уместо Виктора Чебрикова (до 1991).
  • 4. 10. - Испред савезне скупштине у Београду се окупили радници из Раковице, незадовољни платама - Слободан Милошевић им обећао испуњење захтева, као и измене устава Србије те "заустављање контрареволуције на Косову" ("А сад свако на свој радни задатак!").
"Бановина" у Новом Саду
  • 5. 10. - Демонстранти из Бачке Паланке долазе у Нови Сад, где са још неколико десетина хиљада људи траже оставке покрајинских и локалних руководилаца ("Срушићемо владу у Новоме Саду"); СК Србије подржава демонстрације, оптужује војвођанско руководство да је охрабрило албански сепаратизам одбијањем подршке митинзима истине[26][27]. "Бановина" и руководиоци тадашње САП Војводине су гађани јогуртом.
  • 5. 10. - Бразил добија демократски Устав.
  • 5. 10. - Аугусто Пиноцхет поражен на референдуму за још један мандат - одлази с власти 1990.
  • 5. 10. - Крвави нереди у Алжиру против владајуће Фронте народног ослобођења испровоцирани скоком цена; Цхадли Бендједид сутрадан прогласио ванредно стање; увертира за реформе.
  • 6. 10. - "Јогурт револуција": сукоб демонстраната и милиције, Милован Шогоров и председништво СК Војводине дају оставку (протести се настављају и сутрадан).
  • 7. 10. - Антибирократска револуција у Црној Гори започиње с масовним радничким демонстрацијама чији је циљ срушити руководство СК Црне Горе; траже се веће плате и изражава подршка Милошевићу.
  • 8. 10. - Милиција разбија демонстрације око црногорске скупштине, код Жуте Греде бачен сузавац на раднике који су долазили из Никшића; савезна партија осуђује "националистичке снаге" које користе протесте за "подривање уставног положаја" ове републике.
  • 9. 10. - Радници и студенти у Титограду и Никшићу штрајкују због употребе силе претходног дана.
  • 9. 10. - Председник председништва Раиф Диздаревић се обратио нацији преко телевизије, упозорава на могућност ванредног стања усред кризе у којој се земља налази.
  • 9. 10. - Два вагона експресног воза Скопје-Београд искочила из шина у Лапову, 33 мртвих.
  • 11. 10. - ЦК СК Србије осуђује подршку коју је словеначки ЦК дао интервенцији милиције у Титограду и одбацује оптужбе за национализам.
  • 12. 10. - Изашао први број хрватског часописа за жене "Мила" (излази до 2005.).
  • 13. 10. - Црногорски секретар за унутрашње послове Лазар Ђођић поднео оставку (титоградски студенти штрајкују глађу, придружило им се неколико стотина београдских колега). Петиција радника бањалучког "Рудија Чајавца" захтева хитне реформе и решавање косовског проблема. Ивица Рачан индиректно оптужује Милошевића да жели бити "нови Тито".
  • 13. 10. - Друга предизборна дебата у САД, Дукакис каже да не би подржао смртну казну чак и ако би његова супруга била жртва - мисли се да му је то био главни разлог за неуспех.
  • 14. 10. - Интервју председника председништва Словеније Јанеза Становника, у коме оптужује свог србијанског пандана Милошевића за стаљинистичке тенденције и намеру превласти у федерацији.
  • 14. 10. - СИВ најављује олакшавање програма штедње.
  • 15. 10. - Милошевић у интервјуу: биће уставне кризе ако Србија не добије већу контролу над покрајинама[28].
  • октобар - Салвадорски грађански рат: извештај Амнестy Интернатионал тврди да су одреди смрти отели, мучили и убили стотине осумњичених дисидената у протеклих 11 месеци.
  • 16. 10. - Миланко Реновица и Кољ Широка, чланови председништва ЦК СКЈ дали оставке (први се доводи у везу са "незаконитим дозволама за грађење").
  • 17 - 19. 10. - XVII (ванредна) седница ЦК СКЈ која се требала бавити кризом у земљи, али без резултата; на гласању о поверењу представник Србије Душан Чкребић није добио довољан број гласова (понудио оставку, али Милошевић то није дозволио); Васил Тупурковски први пут користи израз "непринципијелна коалиција"; Винко Хафнер прети прстом Милошевићу.
  • 19. 10. - У Уједињеном Краљевству забрањено преношење интервјуа са припадницима ИРА-е - ББЦ ово заобилази ангажовањем глумаца.
  • 20. 10. - У шкотском граду Киркцалдyју хрватски политички емигрант Никола Штедул преживљава атентат након кога је ухапшен његов починитељ, агент СДБ Винко Синдичић.
  • 20. 10. - Око 40.000 Срба протестује у Косову Пољу због гласа неповерења Душану Чкребићу, ученици и студенти настављају бојкот наставе.
  • 22. 10. - Савезна скупштина одобрила уставне амандмане - више тржишних механизама, Србија има већу контролу на Косову (треба да их одобре и републичке и покрајинске скупштине).
  • 25. 10. - Предсједник црногорског извршног вијећа Вуко Вукадиновић даје оставку након што пет чланова владе није добило повјерење у скупштини.
  • 27. 10. - Председник Реган одлучио да се због уграђених прислушних уређаја сруши скоро завршена нова амбасада у Москви.
  • 29. 10. - Масакр код Ел Ампара у Венецуели, 14 рибара убијено јер су замењени за герилце.
  • 29. 10. - У Јапану пуштена конзола Сега Мега Дриве (у Европи од 1990).
  • 30. 10. - Прва интифада: аутобус код Јерихона нападнут Молотовљевим коктелима, страдало пет Израелаца.
  • 30. 10. - Аyртон Сенна добио први од три шампионата Формуле 1.
  • октобар - Инфлација у Југославији 217%.
  • јесен - Покрет имама у БиХ, поводом односа у Исламској заједници.

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
Беназир Бхутто
  • 1. 12. - Бахрудин Биједић, генерални конзул СФРЈ у Чикагу, Винко Мир, шеф њујоршког огранка Љубљанске банке, и још тројица оптужени у САД за прање новца (Биједић и Мир ослобођени оптужби следећег септембра); сумњиче се и за шпијунажу[29][30].
  • 1. 12. - Одржан први Светски дан борбе против сиде.
  • 1. 12. - Врховни совјет СССР спровео амандмане на устав и изборну реформу, избори за Конгрес народних депутата СССР следећег марта.
  • 1. 12. - Почиње десетогодишњи Бугенвилски грађански рат за отцепљење отока Боугаинвилла од Папуе Нове Гвинеје.
  • 2. 12. - Аустралска влада затворила југословенски конзулат у Сиднеју, јер нису желели предати полицији чувара који је ранио хрватског демонстранта пре пет дана.
  • 2. 12. - Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље (1988-90 и 1993-96).
  • 5. 12. - Косовски ПК одбио повратак Каћуше Јашари и Азема Власија на положаје и оценио да су новембарске демонстрације у Приштини биле спонтане и нису биле антијугословенске (поделе између Албанаца и Срба у том телу).
  • 5 - 6. 12. - Штрајк у руднику угља у Лабину (траже бонус јер су испунили годишњу квоту), радници из обућарске индустрије пред Савезном скупштином у Београду.
Јерменски земљотрес
Настрадали Пан Амов авион
  • 21. 12. - Експлодирао Пан Ам-ов авион изнад Локербија у Шкотској - 259 мртвих из авиона и 11 из насеља (терористички акт).
  • 22. 12. - Потписани Њујоршки споразуми између Кубе, Анголе и Јужне Африке којим се стране трупе повлаче из Анголе и омогућава независност Намибије 1990. Резолуцијом СБ УН основана Верификациона мисија УН за Анголу (тамошњи грађански рат се наставља).
  • 22. 12. - Убијен Цхицо Мендес, бразилски синдикалиста и екологиста.
  • 28. 12. - Савезна скупштина одбила прихватити закон потребан за наставак подршке ММФ-а Југославији - повод за оставку владе.
  • 29. и 30. 12. - Савезна скупштина усвојила Закон о предузећима (ступа на снагу 1. јануара)[33] - основа Марковићеве приватизације. Сутрадан усвојен и Закон о страним улагањима.
  • 30. 12. - Председник СИВ-а Бранко Микулић дао оставку, не желећи да прихвата одговорност за нагомилане економске проблеме (инфлација 250% итд.) - први пад југословенске владе од 1939.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

1988. у темама

[уреди | уреди извор]

Рођења

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1988.

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Смрти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1988.

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]

Март/Ожујак – Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Август/Коловоз

[уреди | уреди извор]

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за 1988. годину

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ https://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/190161/krivac-za-smrt-troje-mladih-splicana-i-dalje-mirno-seta-gradom
  2. ↑ Ион Михаи Пацепа. Тхе Кремлин’с Киллинг Wаyс. натионалревиеw.цом Новембер 28, 2006
  3. ↑ Италy то гиве Yугославиа ецономиц аид. упи.цом Арцхивес Јан. 29, 1988
  4. ↑ Тхе нумбер оф АИДС цасес репортед то тхе Wорлд.... упи.цом Арцхивес Феб. 12, 1988
  5. ↑ Yугослав панел саyс Wалдхеим доцумент форгед. упи.цом Арцхивес Феб. 10, 1988
  6. ↑ Миссинг цабле линкед то евиденце агаинст Wалдхеим. упи.цом Арцхивес Феб. 26, 1988
  7. ↑ Романиа а модерн хоррор сторy. wасхингтонпост.цом Арцхиве Бy Јим Хоагл Аугуст 9, 1988
  8. ↑ Разинг Романиа. нyбоокс.цом Јануарy 19, 1989
  9. ↑ Степхен Јохн Стедман; Доналд С. Ротхцхилд; Елизабетх M. Цоусенс (2002). Ендинг Цивил Wарс: Тхе Имплементатион оф Пеаце Агреементс. Лyнне Риеннер Публисхерс. стр. 362–. ИСБН 978-1-58826-083-3. 
  10. ↑ Полице дирецтед траффиц анд кепт ордер Тхурсдаy ин фронт.... упи.цом Арцхивес Марцх 24, 1988
  11. ↑ Јасна Драговић-Сосо (Јануарy 2002). Савиоурс оф тхе Натион?: Сербиа'с Интеллецтуал Оппоситион анд тхе Ревивал оф Натионалисм. C. Хурст & Цо. Публисхерс. стр. 158. ИСБН 978-1-85065-457-5. 
  12. ↑ Оффициалс индицтед ин Yугославиан финанциал сцандал. упи.цом Арцхивес Маy 10, 1988
  13. ↑ Парлиамент вотед Сатурдаy то суппорт тхе ецономицаллy ембаттлед говернмент.... упи.цом Арцхивес Маy 14, 1988
  14. ↑ Цоммунист Партy сеекс wаy оут оф Yугослав црисис. упи.цом Арцхивес Маy 27, 1988
  15. ↑ Yугославиа интродуцес сwеепинг ецономиц реформс. упи.цом Арцхивес Маy 28, 1988
  16. ↑ Тхе рулинг Цоммунист Партy Централ Цоммиттее рецеивед аутхоризатион Туесдаy.... упи.цом Арцхивес Маy 31, 1988
  17. ↑ Абоут 10,000 стрике овер wаге фреезе. упи.цом Арцхивес Јуне 23, 1988
  18. ↑ Лоцал оффициалс дефенд анти-стате протестс. упи.цом Арцхивес Јуне 23, 1988
  19. ↑ Говор народа, време.рс
  20. ↑ 35. Пулски филмски фестивал Архивирано 2021-10-16 на Wаyбацк Мацхине-у. архив.пулафилмфестивал.хр
  21. ↑ А милитарy цоурт Wеднесдаy сентенцед тхрее јоурналистс анд а.... упи.цом Арцхивес Јулy 27, 1988
  22. ↑ Белма Буљубашић: Освајање слободе у “тамном вилајету”[мртав линк]. високо.цо.ба
  23. ↑ 23,0 23,1 Полице реинфорцементс сент то троублед провинце. упи.цом Арцхивес Септ. 13, 1988
  24. ↑ Демонстратионс плагуе Yугославиа. упи.цом Арцхивес Септ. 16, 1988
  25. ↑ Сербиан теенагерс демонстрате ин Yугославиа. упи.цом Арцхивес
  26. ↑ Раллy схакес лоцал Yугослав леадерс. упи.цом Арцхивес Оцт. 5, 1988
  27. ↑ Yугослав провинциал Цоммунист Партy леадерсхип qуитс ас протестерс цласх wитх полице. упи.цом Арцхивес Оцт. 6, 1988
  28. ↑ Сербиан Цоммунист Партy леадер Слободан Милосевиц саид ин ан.... упи.цом Арцхивес Оцт. 15, 1988
  29. ↑ Еспионаге хинтед ин монеy-лаундеринг цасе. упи.цом Арцхивес Дец. 5, 1988
  30. ↑ Индицтед Yугослав цонсул генерал таргет оф спy пробе. упи.цом Арцхивес Дец. 15, 1988
  31. ↑ Виаţă де фотбалист: Белодедици а рăмас îн Иугославиа!. јурналул.ро
  32. ↑ Суспецтс аррестед ин диамонд хеист. упи.цом Арцхивес Дец. 20, 1988
  33. ↑ Службени лист СФРЈ 77/88, → База правних прописа бпп.уззпро.гов.рс
  34. ↑ Ирате Yугославс Марцх он Парлиамент, Неw Yорк Тимес, Оцт. 4, 1988
  35. ↑ Оппоситион мовементс блоом ин Еаст Еуропе. упи.цом Арцхивес Дец. 13, 1988
  36. ↑ Еxплоре Yугославиа ЛП Албум фром 1988 он Дисцогс. дисцогс.цом (приступ. 17. 7. 2016.)

Спољне везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1988&oldid=42024899”