Нова Шкотска

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Нова Шкотска
Нова Сцотиа
Застава Нове Шкотске
Застава		 Грб Нове Шкотске
Грб
Гесло: Мунит Хаец ет Алтера Винцит
Држава  Канада
канадске провинције
Оснивање 1949.
Површина
 - Укупна 55 284 км² [1]
Становништво (2011.)
 - Подручје утјецаја 921 727 [1]
Временска зона УТЦ-4 (УТЦ)
Службене странице
www:новасцотиа
Карта
Позиција провинције на карти Канаде
Позиција провинције на карти Канаде

Позиција провинције на карти Канаде

Нова Шкотска (енгл.: Нова Сцотиа, преузето из лат. назива; франц.: Ноувелле-Éцоссе; шкотски гаелски: Алба Нуадх), је покрајина у Канади, која се налази на атлантској обали земље. Покрајина покрива површину од 55.500 км² на којој живи око 935.962 становника.[2] Главни град покрајине је Халифаx.

Господарство Нове Шкотске већином се темељи на примарним дјелатностима као што су рибарство, рударство, шумарство и пољопривреда, али су задњих неколико десетљећа господарске активности проширене и на туризам, технологију, умјетност и финанције.

Мицмац Индијанци изворни су становници овог подручја. Почетком 17. стољећа ово подручје колонизирају Французи који у Порт Роyалу подижу прво еуропско трајно насеље сјеверно од Флориде, чиме оснивају Акадију. У 18. стољећу ово подручје освајају Британци који 1749. оснивају нови главни град Халифаx. Године 1867., Нова Шкотска постаје једна од покрајина оснивачица Канадске конфедерације, заједно с Новим Брунсwицком и Провинцијом Канадом (која се подијелила на засебне покрајине Qуéбец и Онтарио). Покрајина је названа према Шкотској, а и данас су Шкоти највећа етничка скупина у овој покрајини.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Прије 11.000 година подручја данашње Нове Шкотске настањивали су Палеоиндијанци. Предаци Мицмац Индијанаца живјели су у том подручју прије тисућу до пет тисућа година. Њихови потомци били су аутохтони народ овог подручја.

Долазак Еуропљана

[уреди | уреди извор]

Вјерује се да је први Еуропљанин који се искрцао на овом подручју био млетачки истраживач Гиованни Цабото који је пловио под енглеском заставом и који је 1497. посјетио оток Цапе Бретон.[3] Прво еуропско насеље у овом подручју основали су Французи 1604. под водством Пиерреа Дугуе на отоку Саинт Цроиx на ријеци Саинт Цроиx. Због тешких зимских увјета колонисти су се идуће године преселили на сјеверозападно подручје данашње Нове Шкотске гдје су основали Порт Роyал који је постао главни град француске колоније Акадије. Порт Роyал и остала француска насеља у овом подручју напуштена су након што их је 1613. напали Енглези под водством Самуела Аргалла.

Порт Роyал, око 1609. године

Енглеско-шкотски краљ Јаков I. припојио је 1620. француске посједе на атлантској обали Новој Енглеској. Прво шкотско насеље у Америци било је основано 1621. у Новој Шкотској. Дана 29. рујна 1621. краљ Јаков I. дао је грофу Wиллиаму Алеxандеру повељу о оснивању колоније. Идуће године први насељеници су из Шкотске кренули према колонији у Новом свијету.

Прва колонија је због недостатка способних колониста убрзо пропала, па су 1627. послани опремљенији колонисти. Исте године избија рат између Енглеске и Француске, за вријеме којег Французи поновно заузимају своју колонију у Порт Роyалу. Касније су те године енглеско-шкотске снаге поновно уништиле француска насеља и истјерали насељенике. Убрзо су се у Порт Роyал доселили Шкоти.

Према повељи колоније, Нова Шкотска која је дефинирана као териториј између Неwфоундланда и Нове Енглеске била је дио Шкотске, што је касније искориштено како би се избјегли енглески поморски закони. Године 1631., енглеско-шкотски краљ Карло I. потписује споразум којим Нову Шкотску враћа Француској, што резултира одласком шкотских насељеника из колоније.

Године 1654., француски краљ Луј XIV. именује племића Ницхоласа Денyса на мјесто гувернера Акадије, додјељујући му право на сва заплијењена подручја и ресурсе. Енглески колонисти освајају Акадију за вријеме првог француско-индијанског рата, али териториј враћају Француској споразумом у Рyсwицку. За вријеме другог сукоба, Британци освајају поновно тај териториј, а њихово власништво над њим потврђено је 1713. Утрецхтским миром. Французи су као своје посједе задржали оток Саинт Јеан (данашњи оток Принца Едwарда) и оток Роyале (данашњи оток Цапе Бретон), на којем су изградили утврду Лоуисбоург. Француска је наставила тражити поврат копненог подручја Нове Шкотске (данашњи Нови Брунсwицк), што је резултирало трајном напетошћу односа.

Британска колонија

[уреди | уреди извор]

Од 1691. до 1696., постојали су захтјеви да се подручје Нове Шкотске придружи Провинцији Массацхусеттс Баy, премда на том подручју није било енглеских насеља. Почетком 18. стољећа Нова Шкотска добива првог колонијалног управитеља, а главни град је у част краљице преименован у Аннаполис Роyал. Иако су Британци преузели власт, већина становника колоније били су римокатолички Французи који су невољко гледали на британску управу. Успркос оснивању Халифаxа 1749. као новог главног града и досељавању великог броја њемачких протестаната у Луненбург 1753., колонија је остала већински акадијска.

У колонијално вријеме Нова Шкотска је издавала властите поштанске марке које су тискане у Енглеској.
Поштанска марка Нове Шкотске из 1860. године

Због ове ситуације у колонији Британци 1755., покрећу присилно исељавање преко 12.000 Акадијаца што је догађај остао запамћен као „Велико пресељење“ (Гранд Дéрангемент)[4]. Акадијци су размјештени диљем Атлантика, у Тринаест колонија, Лоуисиани, Qуéбецу, Великој Британији и Француској.[5] Врло мали број ових исељеника се касније вратио у Нову Шкотску.[6]

С временом се управна структура колоније промијенила. Нова Шкотска је 1754. добила врховни суд, а 1758. законодавну скупштину. Године 1763., оток Цапе Бретон постао је дио Нове Шкотске, док је шест година касније оток Ст. Јохн'с (данашњи оток Принца Едwарда) постао одвојена колонија. Године 1765., створен је округ Сунбурy који је покривао подручје данашњег Новог Брунсwицка и источног Маинеа до ријеке Пенобсцот. Француско-амерички војни савез успјешно је 1781. побиједио Британску краљевску морнарицу у битки код Лоуисбоурга. Године 1784. је западни копнени дио колоније постао самостална провинција Нови Брунсwицк, док је териториј у Маинеу постао дио новоосноване америчке државе Массацхусеттс. Исте године је Цапе Бретон постао одвојена колонија, да би 1820. био враћен Новој Шкотској.

Након протјеривања Акадијаца, у Нову Шкотску се на позив британског управитеља досељавају фармери из Нове Енглеске. Након што су Британци изгубили рат против Американаца, око 30 тисућа лојалиста досељава се у Нову Шкотску, од тога пола у западни копнени дио (данашњи Нови Брунсwицк). Данас су више од пола становништва ове покрајине потомци тих досељеника који су дошли након исељавања Акадијаца. Црни лојалисти, којих је било око три тисуће пресељени су 1792. у Сијера Леоне.

Локомотива „Габриел“ око 1870.

Велики број шкотских горштака који су говорили гаелским језиком доселили су се у 18. и 19. стољећу на Цапе Бретон и западни копнени дио покрајине. Године 1812., Хецтор Мацлеан доселио се у Пицтоу са свеукупним становништвом (око 5000 особа) подручја Гленсанда и Кингаирлоцх у Шкотској.[7][8] Око тисућу Улстерских Шкота се у ово вријеме доселило у средишњу Нову Шкотску, као и око тисућу фармера из Yорксхиреа и Нортхумберланда у раздобљу између 1772. и 1775. године. У идућем раздобљу највећи дио досељеника чинили су британски протестанти.

У 18. стољећу, отворено је неколико рудника угљена у Новој Шкотској, а све њих је 1827. преузела британска рударска удруга Генерал Мининг Ассоциатион која је увела нову технологију у то економско подручје Нове Шкотске, као што је парни строј и жељезница, која је била прва жељезница у Канади, а превозила је угљен до бродова.[9] Средином 19. стољећа Нова је Шкотска постала важна бродоградарска сила, те је убрзо имала знатан удио у Британском империју у овој индустрији. Испрва су бродови грађени за британске бродовласнике, да би на крају колонија успоставила своју властиту флоту трговачких бродова.

Канадска конфедерација

[уреди | уреди извор]
Новинска карикатура из 1868. о политичкој ситуацији у то вријеме - сукобу заговорника и противника уласка у конфедерацију

Нова Шкотска је била једна од првих британских колонија која је успоставила владу одговорну законодавном тијелу мјесто монарху, почетком 1848. године. Овај статус самоуправне колоније Нова Шкотска је добила захваљујући напорима Јосепха Хоwеа. Године 1867., премијер Цхарлес Туппер повео је Нову Шкотску у новоосновану Канадску конфедерацију, заједно с Новим Брунсwицком и Провинцијом Канадом.

Убрзо почиње расти антиконфедерацијско расположење у Новој Шкотској, те на покрајинским изборима 1868. Антиконфедерацијска странка осваја 18 од 19 мјеста савезних заступника, те 35 од 38 мјеста у покрајинском законодавном тијелу. Идућих година антиконфедерацијалисти безуспјешно покушавају увјерити британске власти на излазак Нове Шкотске из конфедерације, сматрајући њен положај као подручја припојеног Провинцији Канади.

Скупштина Нове Шкотске је те исте године одбила признати легитимност конфедерације, али никад није службено изашла из конфедерације. Антиконфедерацијалистички ставови прешли су касније у покрет који је дуго био активан у том дијелу Канаде. На Дан Канаде су новошкотске заставе знале бити на пола стијега.

20. стољеће

[уреди | уреди извор]
Град Yармоутх 1907. године

За вријеме Првог свјетског рата Халифаx је постао велика међународна поморска лука. Из ове луке су из Сјеверне Америке за Еуропу одлазили бродови који ус превозили оружје, залихе и војску, а долазили су бродови који су враћали рањенике. Ови чимбеници придонијели су војном, индустријском и стамбеном развоју града.[10] Дана 6. просинца 1917. у луци у Халифаxу се француски теретни брод пун експозива случајно сударио с норвешким бродом што је проузроковало највећу случајну експлозију у повијести у којој је убијено 2.000 људи, а 9.000 особа рањено.[11]

Дана 15. травња 1923. у 2 сата послије поноћи, сав цестовни промет у Новој Шкотској је промијењен с вожње лијевом на десну страну цесте.[12]

Географија

[уреди | уреди извор]
Земљовид Нове Шкотске

Териториј покрајине Нове Шкотске може се проматрати у двије цјелине. Површински највећи цјелину чини полуоток Нова Шкотска који је окружен Атлантском оцеаном и који има врло разведену обалу с бројним увалама. Највећа удаљеност од копна до оцеана на цијелој Новој Шкотској је 67 км[13]. Другу цјелину чини оток Цапе Бретон који је велики оток сјевероисточно од копненог дијела Нове Шкотске. Покрајина Нова Шкотска по величини је друга најмања покрајина Канаде након Отока Принца Едwарда.

Положај

[уреди | уреди извор]

Полуоток Нова Шкотска копнено је повезан са Сјеверном Америком превлаком Цхигнецто. Осим копненог дијела и великог отока Цапе Бретон, у састав покрајине спадају и бројни мањи отоци.

Геолошка повијест ове покрајине траје више од 1,2 милијарде година. У прошлости је јужни крај копненог дијела покрајине био повезан с Африком док је јужни дио, укључујући оток Цапе Бретон био цјелина са Скандинавијом и Шкотском.

Сателитска снимка Нове Шкотске

Уз развијену обалу богату плажама, пејзаж Нове Шкотске красе бројни брежуљци, неколико ниских планинских ланаца, долине ријека, језера и шуме. Нова Шкотска чини дио заљева Ст. Лаwренце и његовог јужног тјеснаца Нортхумберланд. Тјеснац Цабот налази се сјеверно и источно од Цапе Бретона. Највећи дио заљева Фундy лежи на сјеверозападној обали покрајине, укључујући неколико мањих заљева. Заљев Маине налази се на западној обали, а један његов дио чини заљев Фундy. Атлантичка обала Нове Шкотске врло се развила од раздобља отопљивања леда, те су створена подручја која обилују богатим подморским животињским богатствима.

Клима

[уреди | уреди извор]

Нова Шкотска налази се у подручју умјерене климе, иако је покрајина окружена морем клима има карактеристике ближе континенталној неко морској клими. Ипак, оцеан има велики утјецај на промјене у клими. Водене масе које окружују покрајини су заљев Ст. Лаwренце на сјеверу, заљев Фундy на западу, те Атлантик на југу и истоку. Иако константна температура Атлантског оцеана утјече на умјеравање климе јужне и источне обале, накупине леда у заљеву Ст. Лаwренце утјечу на повећању захлађења зимског раздобља на сјеверу покрајине. Плиткоћа заљева такођер утјече и на брже загријавање и повећање љетних температура на сјеверу. Љето службено траје од прве недјеље у травњу до задње суботе у листопаду.

Температурни дијаграм Халифаxа

Падалине на овом територију варирају од 140 цм на југу до 100 цм у другим дијеловима. Магла је врло честа на неким мјестима, тако да је у Халифаx око 196 дана годишње магловито [14], док се тај број у Yармоутху пење и до 191 дан.[15]

Просјечне годишње температуре су:

  • У прољеће од 1 °Ц до 17 °Ц
  • Љети од 14 °Ц до 25 °Ц
  • У јесен од 5 °Ц до 20 °Ц
  • Зими од −11 °Ц до 5 °Ц

Због утјецаја оцеана, Нова Шкотска има најтоплију климу у Канади. Температуре варирају у великом распону, али не превише. Локалну климу још карактеризира касно и дуго љето, често облачно небо као и честа магла. Због свог положаја на Атлантском оцеану, ово подручје често ударају тропске олује и урагани. Ипак, због хладније воде мора ове олује често ослабе док дођу до Нове Шкотске. У просјеку велике олује се догађају сваке четири године.

Политика

[уреди | уреди извор]
Стража испред тврђаве у Халифаxу

Управно гледајући, Нова Шкотска је демократски устројена покрајина с властитим покрајинским парламентом. Локални парламент (Нова Сцотиа Хоусе оф Ассемблy) је устројен као једнодомско тијело с 52 заступника. На челу новошкотског извршног вијећа налази се краљица Елизабета II. која је тренутни монарх на челу државе Канаде. Њезине дужности у Новој Шкотској обнаша њен именовани намјесник. На челу владе покрајине је премијер. Сједиште покрајинске скупштине и краљичиног намјесника је у Халифаxу.

Политичком сценом Нове Шкотске влада велика разлика преференција грађана у погледу странака. Због те ситуације Новом Шкотском дуже вријеме су владале мањинске владе и разне коалиције. Рурални дио покрајине већином гласује за Прогресивну конзервативну странку, подручје Халифаxа за Нове демократе, а Цапе Бретон већином за Либерале док мањи дио гласа за конзервативце и демократе. Ова ситуација онемогућава једној странци добивање потребне већине на изборима.

На изборима у липњу 2009. у покрајински парламент изабрани су: 31 демократ, 11 либерала и 10 конзервативаца, што је резултирало формирањем прве владе Нових демократа у новошкотској повијести, те прве владе с потребном већином након дуго времена.

Новошкотска скупштина је 2004. службено позвала Отоке Туркс и Цаицос на припојење покрајини, ако ови карипски отоци икад одлуче припојити се Канади.

Управна подјела

[уреди | уреди извор]
Окрузи Нове Шкотске

У Новој Шкотској градови више службено не постоје, откад су 1996. окупљени у регионалне опћине (Регионал Муниципалитиес). Тако је сад покрајинска пријестолница Халифаx дио Халифаx Регионал Муниципалитy, заједно с Дартмоутху који је прије био други град по величини у покрајини. Бивши градови Сyднеy и Глаце Баy данас су дио Цапе Бретон Регионал Муниципалитy..

Уз три регионалне опћине (Цапе Бретон, Халифаx, Qуеенс), покрајина се састоји од 18 округа (Цоунтyс):

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2001.[16] највећа етничка скупина Нове Шкотске су Шкоти (29,3%), док су друге веће етничке скупине чине Енглези (28,1%), Ирци (19.9%), Французи (16,7%), Нијемци (10,0%), Низоземци (3,9%), Индијанци (3,2%), Велшани (1,4%), Талијани (1.3%) и Акадијци (1,2%). Свеукупно 96,8% становника ове покрајине је еуропског подријетла. 47,4% становника изјавили су да осјећају се као Канађани.

Према подацима пописа становништва из 2001., у Новој Шкотској живи 625 особа хрватског подријетла, од чега 245 само хрватског, а 385 дјеломично хрватског подријетла.[17]

Развој становништва од 1851. године

[уреди | уреди извор]
Год. Становништво % промјена Ранг*
5-год. 10-год.
1851 276,854 – –
3
1861 330,857 – 19.5
1871 387,800 – 17.2
1881 440,572 – 13.6
1891 450,396 – 2.2
1901 459,574 – 2.0
1911 492,338 – 7.1
4
1921 523,837 – 6.4
7
1931 512,846 – 2.1
1941 577,962 – 12.7
1951 642,584 – 11.2
Год. Становништво % промјена Ранг*
5-год. 10-год.
1956 694,717 8.1 –
7
1961 737,007 6.1 14.7
1966 756,039 2.6 8.8
1971 788,965 4.4 7.0
1976 828,570 5.0 9.6
1981 847,442 2.3 7.4
1986 873,175 3.0 5.4
1991 899,942 3.1 6.2
1996 909,282 1.0 4.1
2001 908,007 0.1 0.9
2006 913,462 0.6 2.8

Језици

[уреди | уреди извор]
Црква св. Марије

Према попису из 2006., најговоренији матерински језици новошкотског становништва су:

Ранг Језик Бр. говорника Постотак
1. енглески 832.105 92,53%
2. француски 32.540 3,62%
3. арапски 4.425 0,49%
4. ми'кмаq 4.060 0,45%
5. њемачки 4.045 0,45%
6. кинески 3.370 0,37%
7. низоземски 2.440 0,27%
8. пољски 1.570 0,17%
9. шпањолски 1.305 0,15%
10. грчки 1.035 0,12%
11. талијански 905 0,10%
12. корејски 860 0,10%
13. гаелски 799 0.10%

У Новој Шкотској 230 људи прича хрватски као матерински језик, од тога је за њих 220 само хрватски матерински, док још десет говори и неки други матерински језик.[18]

Религија

[уреди | уреди извор]

Највеће вјерске заједнице према броју припадника у овој покрајини су: Римокатоличка Црква с 327.940 (37 %); Уједињена Црква Канаде с 142.520 (16 %); и Англиканска Црква Канаде с 120.315 (13 %) вјерника.[19]

Индијанци

[уреди | уреди извор]

Индијанци су данас организирани по првима нацијама: Ацадиа, Аннаполис Валлеy, Беар Ривер, Цхапел Исланд Фирст Натион, Ескасони, Глоосцап Фирст Натион, Мембертоу, Миллброок, Паq'тнкек Фирст Натион, Пицтоу Ландинг, Схубенацадие, Wагматцоок, Wаyцобах Фирст Натион.

Господарство

[уреди | уреди извор]
Фотографија погона за прераду рибе из 1914. године
Бродови за излов јастога у Yармоутху.

Господарство Нове Шкотске традиционално се темељи на њезиним природним ресурсима, иако је локална економија посљедњих неколико десетљећа постала разноликија. Велика природна, и то посебно морска богатства били су главни фактор напретка овог подручја и то још од оснутка Нове Француске у 17 стољећу. Данас је, због претјераног излова, важност рибарства смањена. Претјерани излов бакалара узрокова је колапс тог тржишта и губитак око 20.000 радних мјеста у 1992. години.[20]

Због низа малих подузећа, господарство Нове Шкотске је међу најбрже растућим у Канади. Ова подузећа чине око 92,2% привреде покрајине.[21] БДП по глави становника 2005. био је 31.344 долара, што је ипак мање од националног просјека од 34.273 долара, те скоро дупло мање од БДП-а најбогатије канадске покрајине Алберте.[22]

Рударство је такођер врло важна господарска грана. Највише се вади гипс, сол, те у мањој мјери силика, тресет и барит.[23] Од 1990-их, вађењем нафте и плина испод морског дна је такођер постало значајан економски фактор. Пољопривреда је и даље врло важан сектор, а посебно је важна дрвна индустрија, те производња папира у средишњем дијелу покрајине.

Халифаx-главни град и економско средиште

Сектор обране и зракопловства с 1,5 милијарде долара годишње врло значајно придоноси господарству покрајине.[24] Око 40% војне имовине Канаде налази се у овој покрајини.[24] Четврта највећа канадска филмска индустрија налази се у Новој Шкотској гдје се годишње продуцира преко сто филмова, од чега су више од пола међународни филмови и телевизијске продукције.[25] У новије вријеме развила се и индустрија видео игара, доласком произвођача као што су ХБ Студиос и Силвербацк Продуцтионс. Посебну је позорност 2009. добила инвестиција Лонгтаил Студиоса.[26]

Туризам у Новој Шкотској изравно укључује око 6.500 подузећа и генерира близу 40.000 радних мјеста.[27] Ова господарска активност годишње доприноси с 1,3 милијарде долара локалној економији.[28] Само кроз луку Халифаx годишње прође 200.000 путнака на бродовима за кружна путовања.[29] Сектор информацијске технологије врло брзо се развија у Новој Шкотској, те се састоји од преко 500 подузећа са око 15.000 запослених.[30] У подручју осигурање|осигурања дјелује преко 360 подузећа, а предвиђени раст запошљавања у овом подручју је 25% у слиједеће три године.[31]

Просјечан приход новошкотског домаћинства је 47.100 долара, пто је близу националном просјеку. У Халифаxу је просјечан приход обитељи 58.262 долара, што је изнад националног просјека. Ова чињеница, те ниске цијене некретнина у покрајини су разлог зашто је Нова Шкотска економски исплатива за живот.[32] У успоредби с међународним пословним центрима диљем свијета, Халифаx се налази међу првих пет економски исплативих мјеста за посао.[21] У Новој Шкотској постоји велики број програма потицања малих подузећа, као што су порезне олакшице и кредити.[33] Покрајина води политику привлачења великих подузећа у Нову Шкотску како би повећала број радних мјеста и убрзала господарски раст. Велика подузећа као Ресеарцх ин Мотион (РИМ) и Лоцкхеед Мартин отворили су своје подружнице у овој покрајини.[34]

Иако је у успоредби с осталим канадским покрајинама Нова Шкотска прилично мала, ова покрајина је велики извозник одређених производа. Тако је Нова Шкотска највећи свјетски извозник божићних дрвца, јастога, гипса и шумског воћа.[35] Извозна вриједност рибе прелази милијарду долара, а рибље производе из ове покрајине увози око 90 земаља свијета.[36]

Образовање

[уреди | уреди извор]
Главни улаз у Свеучилиште Саинт Марy'с

У Новој Шкотској постоји више од 450 јавних школа за дјецу. Јавни сустав просвјете пружа образовање до дванаестог разреда. У покрајини такођер постоје и приватне школе. Јавним суставом образовања управља седам регионалних школских одбора одговорних за образовање на енглеском и француском језику, те Акадијско покрајинско школско вијеће (Цонсеил Сцолаире Ацадиен Провинциал) одговорно за образовање ученика на француском језику.

Сустав образовања Нова Сцотиа Цоммунитy Цоллеге има 13 кампуса диљем покрајина. Ови колеџи успостављени су 1988. окупљањем покрајинских школа. У Новој Шкотској постоји 11 свеучилишта: Далхоусие Университy, Университy оф Кинг'с Цоллеге, Саинт Марy'с Университy (Халифаx), Моунт Саинт Винцент Университy, НСЦАД Университy, Ацадиа Университy, Саинт Францис Xавиер Университy, Нова Сцотиа Агрицултурал Цоллеге, Цапе Бретон Университy, Атлантиц Сцхоол оф Тхеологy и франкофонско Университé Саинте-Анне.

Култура

[уреди | уреди извор]
Представа за туристе у Лоуисбоургу

Унаточ малом броју становника, новошкотска глазба и култура под утјецајем су разних културних скупина који живе на овом подручју. Ово подручје испрва су настањивали Мицмац Индијанци, а први еуропски досељеници били су Французи. Након њих долазе Енглези, Ирци, Шкоти и Африканци, као и разни досељеници из других колонија. Утјецај досељених шкотских горштака данас чини важан фактор у дефинирању културног живота покрајине, те данас још увијек око 500 до 2000 грађана покрајине течно говори шкотски гаелски језик.

Култура ове покрајине поступно се развијала доласком сваких од ових скупина. Данас се за новошкотску културу може рећи да је мјешавина разних других култура. Влада Нове Шкотске данас охрабрује индијански, француски, гаелски и афричко-новошкотски културни развој. Покрајина настоји привући нове имигранте, иако су јој успјеси досад били ограничени.[37] У главним покрајинским средиштима као Халифаx и Сyднеy живи велики број досељеника из арапских и источноеуропских земаља. Градска власт Халифаxа сваке године организира мултикултурални фестивал.[38]

Град Халифаx је у новије вријеме постао средиште културног збиваља у Атлантичкој Канади. У граду се налазе разне културне институције као Нова Сцотиа Цоллеге оф Арт анд Десигн Университy и Сyмпхонy Нова Сцотиа, који је једини потпуни оркестар у том дијелу Канаде. Покрајина је позната и по филму, издаваштву и другим облицима умјетности.

Глазба

[уреди | уреди извор]

Иако популарна глазба данас превладава, покрајина је и даље најпознатија по фолклорној и традиционалној глазби. Фолклорна глазба Нове Шкотске има изражен шкотски утјецај, те су неки традиционални облици глазбе овдје очуванији него у самој Шкотској. Ово је посебно случај на отоку Цапе Бретон који је међународно средиште келтске глазбе. У копненом дијелу покрајине, посебно у селима округа Гуyсбороугх, обично се може чути глазба са ирским утјецајем будући да у овом дијелу покрајине доминира ирска култура.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом brit.
  2. ↑ (fr)Ле Qуотидиен, 25. липња 2008. Процјена становништва Архивирано 2008-09-19 на Wаyбацк Мацхине-у
  3. ↑ (en)Университy оф Виргиниа - Цорцоран Департмент оф Хисторy (1991). „Тхе Цабот Дилемма: Јохн Цабот'с 1497 Воyаге & тхе Лимитс оф Хисториограпхy”. 
  4. ↑ (fr)Ронние-Гиллес ЛеБланц (2005). Ду Гранд Дéрангемент à ла Дéпортатион: Ноувеллес Перспецтивес Хисториqуес, Монцтон: Университé де Монцтон, 465 стр. ИСБН 1897214022
  5. ↑ (fr)Јеан-Франçоис Моухот (2009) Лес Рéфугиéс ацадиенс ен Франце (1758-1785): L'Импоссибле Рéинтéгратион?, Qуебец, Септентрион, 456 стр. ИСБН 2894485131; Ернест Мартин (1936) Лес Еxилéс Ацадиенс ен Франце ет леур éтаблиссемент данс ле Поитоу, Парис, Хацхетте, 1936
  6. ↑ (en)Јохн Мацк Фарагхер (2005). А Греат анд Нобле Сцхеме: Тхе Трагиц Сторy оф тхе Еxпулсион оф тхе Френцх Ацадианс фром тхеир Америцан Хомеланд, Неw Yорк: W.W. Нортон, 562 стр. ИСБН 0-393-05135-8 (повезница
  7. ↑ (en)Цамбридге Университy, Манусцриптс - МацЛеан Синцлаир 1899: п282
  8. ↑ (en)Тхе Индепендент, 7 Новембер 1998, Цоунтy анд Гарден, Дуфф Харт-Давис, Сатурдаy, Сецретс оф а моунтаин оф wеалтх
  9. ↑ *“Тхе Саге Оф Тхе Самсон: Цанада'с Олдест Лоцомотиве” Пицтоу Цоунтy Хисторицал Социетy (1968) дигитизед бy Пицтоу-Антигонисх Регионал Либрарy
  10. ↑ Тхе Халифаx Еxплосион анд тхе Роyал Цанадиан Навy Јохн Армстронг, Университy оф Бритисх Цолумбиа Пресс, 2002, стр.10-11.
  11. ↑ Јаy Wхите, "Еxплодинг Мyтхс: Тхе Халифаx Еxплосион ин Хисторицал Цонтеxт", Гроунд Зеро: А Реассессмент оф тхе 1917 еxплосион ин Халифаx Алан Руффман анд Цолин D. Хоwелл едиторс, Нимбус Публисхинг (1994), стр. 266
  12. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2010-12-11. Приступљено 2015-02-06. 
  13. ↑ Тед Харрисон (1993). О Цанада. Тицкнор & Фиелдс. 
  14. ↑ Wеатхербасе: Хисторицал Wеатхер фор Халифаx, Нова Сцотиа, Цанада
  15. ↑ Wеатхербасе: Хисторицал Wеатхер фор Yармоутх, Нова Сцотиа, Цанада
  16. ↑ (en)Статистицс Цанада (2005). „Популатион бy селецтед етхниц оригинс, бy провинце анд территорy (Ценсус 2001)”. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-21. Приступљено 2015-02-06. 
  17. ↑ (sh)Велепосланство Републике Хрватске у Оттаwи, Канада. „Социо-демографска анализа хрватске заједнице у Канади”. [мртав линк]
  18. ↑ (sh)Велепосланство Републике Хрватске у Оттаwи, Канада. „Лингвистичка анализа хрватске заједнице у Канади”. [мртав линк]
  19. ↑ (en)Религионс ин Цанада Архивирано 2007-03-17 на Wаyбацк Мацхине-у
  20. ↑ (en)Фисх ин Црисис. / „Тхе Старвинг Оцеан”. 
  21. ↑ 21,0 21,1 (en)Цартер, С. (ед.) Мигратионнеwс Цанада Архивирано 2009-03-25 на Wаyбацк Мацхине-у. 2007-2008 Едитион. Оцеаниа Девелопмент Гроуп.
  22. ↑ (en)Говернмент оф Нова Сцотиа (2007). „Ецономицс анд Статистицс”. Архивирано из оригинала на датум 2011-03-16. Приступљено 2015-02-06. 
  23. ↑ (en)Провинце оф Нова Сцотиа, "Суммарy оф Нова Сцотиа Минерал Продуцтион, 1994 анд 1995" Архивирано 2009-10-15 на Wаyбацк Мацхине-у
  24. ↑ 24,0 24,1 (en)Нова Сцотиа Бусинесс Инц. Дефенце, Сецуритy & Аероспаце Архивирано 2006-05-16 на Wаyбацк Мацхине-у.
  25. ↑ (en)Нова Сцотиа Филм Девелопмент Цорпоратион Продуцтион Статистицс фор тхе 12 Монтх Период Ендед Марцх 31, 2008[мртав линк].
  26. ↑ (en)Леадинг-едге видео гаме цомпанy цомес то Нова Сцотиа [1].
  27. ↑ (en)Тоурисм Индустрy Ассоциатион оф Нова Сцотиа. Тоурисм Суммит 2008.
  28. ↑ (en)Нова Сцотиа Бусинесс Инц.. „Кеy Фацтс”. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-16. Приступљено 2015-02-06. 
  29. ↑ (en)„Гоинг Глобал, Стаyинг Лоцал: А Партнерсхип Стратегy фор Еxпорт Девелопмент”. Говернмент оф Нова Сцотиа. 
  30. ↑ (en)Траде Теам Нова Сцотиа. „Информатион анд Цоммуницатионс Тецхнологy”. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-06. Приступљено 2015-02-06. 
  31. ↑ (en)Инсурецономy. „Нова Сцотиа'с Инсуранце Индустрy”. Архивирано из / оригинала на датум 2011-07-06. Приступљено 2015-02-06. 
  32. ↑ (en)Нова Сцотиа Бусинесс Инц.. „Qуалитy оф Лифе”. Архивирано из / оригинала на датум 2010-07-03. Приступљено 2015-02-06. 
  33. ↑ (en)Цанада Бусинесс. „Таx Рефундс анд Цредитс”. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-01. Приступљено 2015-02-06. 
  34. ↑ (en)Нова Сцотиа Бусинесс Инц.. „Лоцате Yоур Бусинесс ин Нова Сцотиа”. Архивирано из / оригинала на датум 2010-08-01. Приступљено 2015-02-06. 
  35. ↑ (en)Тоwер Софтwаре. „Тхе Нова Сцотиан Ецономy”. Архивирано из оригинала на датум 2010-05-31. Приступљено 2015-02-06. 
  36. ↑ (en)Траде Теам Нова Сцотиа. „Фисхериес & Аqуацултуре”. Архивирано из оригинала на датум 2009-06-06. Приступљено 2015-02-06. 
  37. ↑ (en)Нова Сцотиа Оффице оф Иммигратион. „Нова Сцотиа”. 
  38. ↑ (en)„Нова Сцотиа Мултицултурал Фестивал”. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-09. Приступљено 2015-02-06. 

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • (en) Цхоyце, Леслеy. Нова Сцотиа: Схапед бy тхе Сеа. А Ливинг Хисторy. Торонто: Пенгуин Боокс Цанада, 1996. 305 стр.
  • (en) Донован, Кеннетх, ед. Цапе Бретон ат 200: Хисторицал Ессаyс ин Хоноур оф тхе Исланд'с Бицентенниал, 1785-1985. Сyднеy, Н.С.: У. Цолл. оф Цапе Бретон Пр., 1985. 261 стр.
  • (en) Гирард, Пхилип; Пхиллипс, Јим; анд Цахилл, Баррy, ед. Тхе Супреме Цоурт оф Нова Сцотиа, 1754-2004: Фром Империал Бастион то Провинциал Орацле У. оф Торонто Пресс 2004.
  • (en) Бецк, Ј. Мурраy. Политицс оф Нова Сцотиа. вол 2: 1896-1988. Танталлон, Н.С.: Фоур Еаст 1985 438 стр.
  • (en) Бицкертон, Јамес П. Нова Сцотиа, Оттаwа анд тхе Политицс оф Регионал Девелопмент. У. оф Торонто Пресс 1990. 412 стр.
  • (en) Бyерс, Марy анд МцБурнеy, Маргарет. Атлантиц Хеартх: Еарлy Хомес анд Фамилиес оф Нова Сцотиа. У. оф Торонто Пресс, 1994. 364 стр.
  • (en) Цампеy, Луцилле Х. Афтер тхе Хецтор: Тхе Сцоттисх Пионеерс оф Нова Сцотиа анд Цапе Бретон Торонто: Натурал Херитаге Боокс, 2004. 376 стр.
  • (en) Прyке, Кеннетх Г. Нова Сцотиа анд Цонфедератион, 1864-74 (1979) (ИСБН 0-8020-5389-0)
  • (fr) Ланцтôт, Лéополд. L'Ацадие дес Оригинес, 1603-1771 Монтрéал: Флеуве, 1988. стр.
  • (fr) ЛеБланц, Ронние-Гиллес (2005). Ду Гранд Дéрангемент à ла Дéпортатион: Ноувеллес Перспецтивес Хисториqуес, Монцтон: Университé де Монцтон, 465 стр.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nova_Škotska&oldid=41872417”