Пређи на садржај

Горажде

Координате: 43° 39′ 58″ С; 18° 58′ 33″ И / 43.66616° С; 18.97586° И / 43.66616; 18.97586
С Википедије, слободне енциклопедије
Горажде
Панорама Горажда
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонБосанско-подрињски кантон
ГрадГоражде
Становништво
 — 2013.Пад 12.512
Географске карактеристике
Координате43° 39′ 58″ С; 18° 58′ 33″ И / 43.66616° С; 18.97586° И / 43.66616; 18.97586
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Горажде на карти Босне и Херцеговине
Горажде
Горажде
Горажде на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број73000
Позивни број038
Веб-сајтwww.gorazde.ba

Горажде је градско насеље и сједиште истоименог града у источном дијелу Федерације Босне и Херцеговине, са око 21 хиљадом становника, углавном Бошњака (Муслимана). То је и главни град Босанско-подрињског кантона.

Географија

[уреди | уреди извор]
Мост преко Дрине у Горажду

Град се налази на надморској висини од 345 метара, у горњем току реке Дрина која овде одступа од свог генералног правца ка северу и тече према североистоку. Горажде је окружено шумовитим брдима и планинама. Врх Сјенокос у близини града висок је 960 метара. Нешто даље ка западу је врх Оштро, висине 1.016 метара, који припада планини Јахорини.

Подручје општине је природно средиште Горње-дринске регије између Фоче, Чајнича, Рогатице, Пала, Рудог и Вишеграда. Овај брдско - планински крај одликује се благом климом са доста падавина током целе године. Пашњаци и ливаде су погодне за сточарство, а долине и благе падине уз Дрину, Шталу и Подграњенску реку, Осаницу и Оцку пружају добре услове за ратарство и воћарство.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Средњи вијек

[уреди | уреди извор]

У средњем вијеку Горажде је било живо и знаменито мјесто, а кроз њега је водио пут за Пљевља. Припадао је тадашњој жупи Будимље. Као трговачко средиште и градско насеље Горажде се помиње 1379. године. Као утврђени град Горажде се помиње 1444. године.[1] Близу Горажда налазио се град Сандаљa Хранићa Самобор који је данас у саставу општине Ново Горажде. Трг Горажде био је својина Сандаља Хранића. Поред Горажда на Дрини налазио се камени мост који је 1568. саградио будимcки паша Мустафа.[2] Овде је у 16. вијеку постојала Горажданска штампарија. Ту је 1521. године штампан Гораждански псалтир.

Први светски рат

[уреди | уреди извор]

У Првом светском рату, црногорске трупе заузеле су Горажде 15. септембра 1914. године.[3]

Између два рата, Горажде је део Сарајевске области, у оквиру Чајничког среза (1923-29), затим је у оквиру Дринске бановине (до 1941). У Горажду је 1938. основана Воћарска станица, прва у земљи.[4]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Састав становништва – насељено мјесто Горажде
2013.[5]1991.[6]1981.[7]1971.[8]
Укупно11 806 (100,0%)16 273 (100,0%)13 022 (100,0%)9 482 (100,0%)
Бошњаци11 065 (93,72%)9 568 (58,80%)16 746 (51,80%)15 266 (55,54%)1
Срби392 (3,320%)5 584 (34,31%)4 376 (33,60%)3 675 (38,76%)
Босанци124 (1,050%)
Неизјашњени60 (0,508%)
Муслимани56 (0,474%)
Остали28 (0,237%)396 (2,433%)83 (0,637%)55 (0,580%)
Босанци и Херцеговци27 (0,229%)
Хрвати20 (0,169%)62 (0,381%)75 (0,576%)133 (1,403%)
Албанци12 (0,102%)23 (0,177%)17 (0,179%)
Југословени7 (0,059%)663 (4,074%)1 495 (11,48%)100 (1,055%)
Непознато6 (0,051%)
Црногорци5 (0,042%)198 (1,521%)212 (2,236%)
Македонци2 (0,017%)13 (0,100%)10 (0,105%)
Словенци2 (0,017%)13 (0,100%)14 (0,148%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Хелета, Никола (1999). Терор над Србима у Горажду. Београд: Свет књиге. стр. 9. ISBN 8673960126. 
  2. ^ Full text of "Godišnjica Nikole Čupića"
  3. ^ Политика, бр. 3.814 од петка 5. септембра 1914., насловна страна
  4. ^ "Политика", 4. авг. 1938
  5. ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(pp. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]