Пређи на садржај

Становништво Јужног Судана

С Википедије, слободне енциклопедије
Демографија Јужног Судана
Припадник народа Динке
Број становника8.260.490
Густина насељености13.3 ст./км²
Прираст становништва28,5 ‰
Наталитет50,5 ‰
Морталитет22,0 ‰
Дужина живота42.0
Фертилитет6,70 ‰
Смртност одојчади102,0 ‰
Стопа миграцијен/п
Старосна структура
0—14 година44,3 %
15—64 године53 %
65 и више2,7 %
Полна структура
Укупно1,07 мушкараца/жена
до 151,12 мушкараца/жена
15—64 године1,02 мушкараца/жена
65 и више1,36 мушкараца/жена
Народи
НационалностЈужносуданци
Већинске етничке групеДинке, Нуер, Азанде
Мањинске етничке групеБари, Шилук
Језици
Званичниенглески
Осталидинка, нуерски, шилук, бари, арапски

Јужни Судан је држава централне Африке у којој живи приближно 7 до 9 милиона становника, који живе на око 620.000 km². Становништво ове земље је етнички веома разнолико и састоји се из преко 200 народа. Сходно томе велики је и број језика који се користи на овом простору. Најгушће су насељени јужни делови земље, а највећи градови су Џуба, Малакал, Вав, Јамбјо и др. У погледу религијске припадности, народи Јужног Судана исповедају највише хришћанство, али значајан удео чине и традиционална афричка веровања (анимизам, спиритуализам).

Размештај становништва

[уреди | уреди извор]

Посматрајући размештај становника по регијама, уочљиво је да у Бахр ел Газалу и Горњем Нилу живи по 2.500.000 становника, док само у јужном делу земље у Екваторији има чак 4.500.000 становника. Према проценама мисије Уједињених нација у Судану, Јужни Судан насељава између 7,5 и 9,7 милиона људи[1]. На основу званичног пописа на територији Судана који је спроведен 2008. године, комисија је дошла до бројке од 8.260.490[2] становника у Јужном Судану, док су са друге стране власти те земље наредне године дошли до бројке од 11-13 милиона[3].

Најгушће насељен вилајет је Централна Екваторија са градом Џуба, где живи преко 2,5 милиона људи или прецизније 109 становника по км². Са друге стране, најређе насељени су Источна Екваторија са 2,7 ст./км² и Западни Бахр ел Газал са 3,5 ст./км². Главни град Џуба је највећи град Јужног Судана са 250.000 становника према проценама из 2008. године[4]. Следе Малакал (165.000), Вав (137.000) и Румбек (100.000).

У Јужном Судану живи велики број народа, тачније око 200 етничких група. Многе од њих броје свега стотинак или нешто више припадника, али су очувале свој идентитет, језик и обичаје. Најбројнији народ ове земље су Динке, којих има између 2,5 и 3 милиона, што чини трећину укупног броја становника[5]. Друга најважнија група Јужног судана је Нуер, традиционални непријатељи Динки, којих има око 2 милиона[6]. Динке живи широм северног и централног дела земље у вилајетима Северни Бахр ел Газал, Ел Бухајрат, Вараб, Западни Бахр ел Газал и мањим делом Горњи Нил, док са друге стране Нуери чине већину у источном делу државе у вилајету Џонглеј и једним делом Горњи Нил и Ел Вахда. Следе их Азанде на југозападу земље у вилајету Западна Екваторија којих има око један милион[7]. Значајан удео чине и етничке групе Шилук на североистоку Јужног Судана (500.000)[8], па затим Лотука, Бари, Куку и др. На северозападу живи и значајна заједница суданских Арапа.

Језици и религија

[уреди | уреди извор]

Званични језици Јужног судана су арапски и енглески. Оба су у равноправној употреби и њиме се служи већина становника. Арапски је „народни“ језик, док се енглески користи у политици, правима, науци и образовању[9]. Након проглашења независности, која се очекује 9. јула 2011. године, једини званични језик остаће енглески. Осим поменутих, у Јужном Судану у употреби је и неколико регионалних језика. Највише говорника служи се језиком динка, око 2-3 милиона, следи га нуерски језик са приближно милион говорника, занде такође око милион, затим бари и шилук са по 420, односно 200 хиљада[10]. Осим поменутих у употреби су још око 150 различитих језика, којима се служе етничке групе широм Јужног Судана.

На основу неких извора у Јужном Судану су најзаступљенија традиционална афричка веровања (анимизам, спиритуализам, тотемизам), са израженом хришћанском мањином[11]. Међутим, према наводима из 2011. године, чак четири милиона становника Јужног Судана, тј. приближно половина од укупног броја практикује хришћанство и припада англиканској цркви Судана[12]. Упркос томе, велики број народа Јужног Судана задржао је своја традиционална веровања и обичаје. Тако Динке, верују у духове предака, са којима комуницирају преко медијума у својим домовима[13].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „УН Судан”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2011. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  2. ^ „Попис становништва у Судану 2008. године”. Приступљено 24. 6. 2011. 
  3. ^ „Процена броја становника власти Јужног Судана 2009. године”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2011. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  4. ^ „Становништво Џубе 2008. године”. Приступљено 24. 6. 2011. 
  5. ^ „Народ Динке у Јужном Судану”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2013. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  6. ^ „Народ Нуер у Јужном Судану”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2011. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  7. ^ „Народ Азанде у Јужном Судану”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2011. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  8. ^ „Народ Шилук у Јужном Судану”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2020. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  9. ^ „Језици Јужног Судана према Уставу” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2011. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  10. ^ „Језици Јужног Судана”. Приступљено 24. 6. 2011. 
  11. ^ „Веровања у Судану”. Приступљено 24. 6. 2011. 
  12. ^ „Религија у Јужном Судану”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  13. ^ „Обичаји Динка”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2013. г. Приступљено 24. 6. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Африке, Географски факултет, Београд.
  • Група аутора (2006): Атлас Африке, Монде Неуф-Политика, Београд
  • Група аутора (2004): Енциклопедијски атлас света, Моно и Мањана, Београд

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]